Pobesnela klima - od Australije do Bliskog Istoka

Od Australije se za par dana povukla neverovatna žega, koja je zadesila taj kontinent u januaru. Međutim, meteorolozi upozoravaju da je to samo predah. Prognoza za ponedeljak, 14. januar, za južne rejone je plus 52 Celzijusova stepena. To će oboriti apsolutni rekord, uspostavljen pre oko 50 godina, kada je vazduh bio vruć skoro 51 stepen.

Na jugo-istoku i u Tasmaniji tokom poslednje dve nedelje izgorelo je već više od 400 hiljada hektara bilja. Ono, što se dešava je retkost čak za zemlju, koju smatraju «rernom» Južne hemisfere. Došlo je čak do toga da je prvi put u istoriji Meteorološki biro Australije uveo na svojim temperaturskim kartama novu boju – lila. Ona se koristi za žegu iznad plus 50 Celzijusovih stepeni.

Klimatolozi kažu da su ekstremne pojave u Australiji i čitavom svetu sve češće, to je još jedno svedočanstvo globalnh klimatskih promena. Veoma je teško da se tačno proceni doprinos čoveka tim procesima. Međutim, očigledno je da je antropogenski činilac odigrao u tom određenu ulogu, - uveren je rukovodilac programa «Klima i energetika» ruskog odelenja Svetskog fonda divlje prirode (WWF) Aleksej Kokorin.

- Nažalost, činjenica je da bitan doprinos daje čovek, povećavajući efekat staklenika. Nije jasno koliko su dodali okeanski ciklusi. Možda je to 50 prema 50, možda trećina. Možda dve trećine. To se danas aktivno istražuje. Međutim, nažalost, činjnica je da je od trećine do polovine – uticaj antropogenskog povećanja efekta staklenika.

Australijski ekolozi danas uporno pozivaju vladu da promeni odnos prema problemu globalnog otopljavanja i prizna ljudski uticaj na čovekovu sredinu. U Australiji je negiranje te činjenice slično nacionalnoj osobini, što nije ni čudo za najvećeg proizvođača i izvoznika uglja u svetu. Avstralija po glavi stanovnika izbacuje u atmosferu više ugljendioksida, nego SAD – najveća industrijska država u svetu.

Australijska vlada prilazi bolnom pitanju nacionalnog doprinosa globalnoj promeni klime veoma obazrivo. Premijer Australje Džulija Gilard, koja je posetila Tasmaniju, postradalu od požara, savetuje da se ne donose užurbani zaključci.

- Živimo u toploj i sušnoj zemlji. Redovno se nam dešavaju požari. Rizik će uvek postojati. Mada ne vredi povezivati pojedinačnu pojavu s promenom klime – svesni smo da ćemo zbog promena klime imati ekstremne vremenske pojave i uslove.

Izgleda, vreme polako besni od Australije do Bliskog Istoka. Tursku, Jordan, Palestinu, Izrael i Egipat je 9. januara zadesilo neviđeno padanje snega, kiša i uragani. Moralo se privremeno zatvoriti Suecki kanal i Bosfor. Na ruskom Dalekom Istoku temperatura je pala na 40 stepeni ispod nule. To je skoro za 10 stepeni niže od obične dnevne norme.

Nacionalna uprava okeanskih i atmosferskih istraživanja (NOAA) SAD je saopštila da je 2012. godina postala za zemlju najtoplija i najsušnija tokom čitavog perioda meteorološkoih posmatranja. Američki naučnici upozoravaju da će se takve pojave ponavljati sve češće. Osim toga, u izveštaju se priznaje da su vremenske anomalije rezultat i cikličkih promena klime i ljudske delatnosti: emisija u atmosferu proizvoda, koji prouzrokuju efekat stakljenika. Mnogi naučnici već ne sumnjaju u to.