Ekonomska kriza u Grčkoj rizikuje da se pretvori u političku

Socijalno-ekonomska kriza u Grčkoj ne jenjava, već postaje sve obuhvatnija. Oko premijera Antonisa Samarasa već u bukvalnom smislu zazviždali su meci. Juče je iz automata pucano na štab vladajuće stranke Nova demokratija, pri tome jedan metak je dospeo neposredno u ofis premijera. Temu nastavlja naš komentator Petar Iskenderov.

Ako je pucanje na štab vladajuće partije delo ruku izolovane grupacije anarhističke privinijencije, nad stotinama visokih činovnika pretnja se nadvila od strane Temide. Velika kampanja borbe protiv neplaćnja poreza i nezakonitog odvođenja kapitala van granica zemlje koju su pokrenule vlasti već je dovela do hapšenja desetina činovnika. Prema podaciam grčkih organa reda, prema stanju za 2012. godinu ukupna poreska zaduženost u zemlji iznosi 53 milijarde evra. Ova suma čini oko četvrtine unutrašnjeg bruto proizvoda i premađuje obim kredinte tranše MMF i EU, sa takvom teškoćom usaglađene krajem prošle godien. Istina, ovi napori nisu za sada u stanju da ublaže nezadovoljstvo javnosti, usmereno ne samo na sopstvene tajkune, već i na samu vladu koja pod pritiskom EU vrši ofanzivu ne samo na superprihode ili pranje novca, već i na socijalne programe.

Događaji u Grčkoj zaista prete unutarpolitičkoj destabilizaciji, mada značajni deo protestne „pare“ Grci su već ispustili u toku predizbornih kampanja 2012. godine – istakao je u razgovoru za Glas Rusije ekspert Evropskog instituta RAN Vladislav Belov.

- Dalji razvoj situacije u Grčkoj će zavisiti od toga da li će radikalno raspoloženi Grci uspeti da prevare sopstveni populizam. U protivnom zemlja može da se nađe u stanju ne baš građanskog rata, ali stalnih unutarpolitičkih i javnih nemira uz učešće partija i pokreta kako krajnje desnog, fašističkog usmerenja, tako i leve radikalne orijentacije.

Brisel na sve načine podvlači da se kreditne tranše izdvajaju Grčkoj u značajnoj meri za buduće prihode od masovne privatizacije koja će doneti budžet do 2015. godine oko 19 milijardi evra. Ipak već prvi veliki projekat u ovoj oblasti suočio se sa otporom od strane EU i SAD. Kako saopštava londonski list Fajnešl Tajms, negodovanje zapadnih kreditora Grčke izazvala je činjenica da u konkursu učestvuju ruske gasne kompanije Gasprom i Sintez koje su ponudile Grcima najpovoljnije uslove. Ali SAD i EU su tražile od grčke vlade da ne otvaraju nacionalno gasno tržište za ruske kompanije i interese. Ironija sudbine se sastoji u tome što ni američke, ni evropske kompanije same po sebi nisu ispoljile interesovanje za privatizaciju DEPA. Među zainteresovanima, osim ruskih kompanija, figurira Državna naftna kompanija Azarbejdžana i dve grčke firme. Jasno je da ograničavanje tendera sa ova tri učesnika ne samo da će pretvoriti sam konkurs u formalnost, već teško da će omogućiti grčkoj blagajni da sakupi neophodna sredstva za osiguranje kredita EU i MMF. Ipak pitanja geopolitike za Zapad izgleda imaju prvostepeni značaj. Čak onda kada se kose sa elementarnom finansijskom i ekonomskom logikom.

Petar Iskenderov,