Zoran Anđelković: SAD su činile sve da razbiju Jugoslaviju

U svom Balkanskom dnevniku nedavno sam našao još jedan razgovor sa Zoranom Anđelkovićem. Naš susret se desio u maju 2005. godine, kada je Anđelković bio potpredsednik Skupštine Srbije i istovremeno Generalni sekretar Socijalističke partije Srbije.

Slobodan Milošević je bio još živ i suđenje protiv njega je bilo u jeku. U Hagu su do tada boravili ugledni ruski političari i vojna lica koja su dobro znala Slobodana Miloševića. Oni su dolazili u Međunarodni tribunal kako bi svetska javnost saznala iz prve ruke o tome šta se u stvari dešavalo u Jugoslaviji za vreme uprave Slobodana Miloševića. U tom razgovoru sa mnom Slobodan Anđelković je bio vrlo otvoren i govorio je o onome što je i danas zanimljivo srbskim slušaocima.

Kako po vama teče suđenje Slobodanu Miloševiću? Kako se on brani, kako se ponaša u Hagu, i koliko pažljivo to prate u Srbiji?

- Naša uloga u tom procesu svodi se na to da pomažemo u organizacionom planu i pružamo finansijsku podršku onima koji pristaju da istupe na tom suđenju kao svedoci na Miloševićevoj strani. U tesnom kontaktu sa nevladinom organizacijom Sloboda nalazili smo svedoke, pomagali im za vreme boravka u Hagu. U tome se sastoji naša podrška bivšem predsedniku Jugoslavije. Što se tiče samog suđenja u Hagu, smatramo da Milošević sam ima pravo da odabere sebi način odbrane. On je rešio da se brani bez advokata. Želi da istorijske činjenice događaja 1990-2000. postanu poznate javnosti od njega samog, a ne preko advokata. Samo Slobodan Milošević koji je rukovodio Jugoslavijom u to vreme može da da punu sliku balkanskih događaja tog perioda. Mislim da mnoge činjenice koje zna gospodin Milošević ne žele da čuju u Hagu. Za sudije koje najčešće zauzimaju antisrbski stav Milošević je simbol osude čitavog srbskog naroda i ovi podaci su očigledno nepoželjni. Istinu, pravu istinu o tome šta se dešavalo i u Srbiji, i u Hrvatskoj, i u Bosni i na Kosovu zna samo Milošević. Pri tome sa nijansama o kojima na Zapadu danas ne vole da govore.

U Hag je već specijalno dolazio bivši premijer SSSR Nikolaj Riškov, bivši šef vlade Rusije Jevgenij Primakov i general Ivašov, kako bi istupili na strani optuženog. Da li će njihova svedočenja uticati na tok suđenja Slobodanu Miloševiću?

- To je vrlo važno što takve značajne političke figure kao Nikolaj Riškov, Jevgenij Primakov i general Ivašov istupaju na Haškom Međunarodnom tribunalu. Sama njihova pojava pred sudijama i tužiocima, njihova svedočenja mogu da imaju veliki značaj za gospodina Miloševića. Sud je čuo državne poslenike koji ne samo da znaju čitavu istinu o tome šta se dešavalo u to vreme na Balkanu, već su pomagali i srbskom narodu kada je NATO 1999. godine 76 dana i noći metodično pokušavao da uništi iz vazduha našu zemlju.

Veoma bismo želeli da u Hag dođe Medlin Olbrajt, i Bil Klinton, i oni ljudi koji su naređivali i ispunjavali naredbe da se tomahavcima bombarduje Srbija i Crna Gora, da se baca na ljude i industrijske objekte osiromašeni uranijum, da se ruše mostovi preko Dunava, da se ubijaju novinari Televizije Beograd i slično. Svi zločini Amerikanaca i njihovih NATO saveznika se ne mogu nabrojati. SAD su činile sve da razbiju celovitu državu Jugoslaviju na pojedine zemlje. To se desilo još početkom 90-ih godian kada je na Balaknu tek počeo proces istupanja iz sastava federacije.

Vrlo nam je važno da javnost sazna za podatke o pregovorima u Rambujeu na zimu 1999. godine. Jer pošto su Amerikanci i albanski lider Hašim Tači koji je pre toga bio običan komandant Oslobodilačke vojske Kosova praktično osujetili pregovarači proces, NATO se obrušio čitavom svojom armadom protiv SR Jugoslavije. Tako da svedočenja američkog specijalnog predstavnika na Balakanu Ričarda Holbruka i ruskog ambasadora za specijalne misije Majorskog vrlo su važna za Miloševića, i za našu javnost.

Posebno želim da podvučem važnost svedočenja Nikolaja Riškova, Jevgenija Primakova i generala Ivašova. Upravo oni su rekli sudijama, znači i našoj javnosti, šta se u stvari dešavalo u regionu 90-ih godina prošlog veka. Mi do danas pamtimo kako je u martu 1999. godine premijer Primakov okrenuo iznad Atlantika svoj avion koji je leteo u SAD i vratio se u Rusiju, kada je saznao da je NATO avijacija počela da bombarduje Jugoslaviju. Ovaj hrabar politički postupak je značajno ojačao ulogu Rusije u očima naših ljudi. Tada smo shvatili da je Moskva na strani Srba i to nam je dalo snage da izdržimo sav košmar ovog rata.