Malijski blickrig

Situacija u Maliju naglo se razvija. Francuski Miraži i Rafali bombarduju položaje i pozadinu džihadista, u glavni grad zemlje Bamako stižu kolone francuske oklopne tehnike, a nedavni pobunjenici Tuarezi izjavljuju o svojoj podršci malijskim vlastima. Ipak eksperti nisu optimisti: zemlja ima sve šanse da se pretvori u regionalni Avganistan i još gore da uvuče u krvavi haos susedne države.

Tokom ove nedelje u Mali će biti prebačen mirovni kontinent EZZZA (Ekonomske zajednice zemalja Zapadne Afrike). Osim toga, kako sledi iz najnovije izjave predsednika Pete republike Fransoe Olanda, francuski ekspedicioni korpus koji sada ima 750 vojnika i oficira, u skorije vreme biće pojačan.

Mi smo svedoci završetka internacionalizacije konflikta u Maliju, konstatuje doktor Lori-En Teru-Benoni, ekspert departmana za sprovođenje mirovnih operacija Montrealskog univerziteta u Kanadi. U intervjuu za Glas Rusije doktor Lori-En Teru-Benon je istakla:

- U toj igri ima mnogo učesnika. Kako bi se osigurao uspeh operacije, treba postići jasnu koordinaciju među raznim faktorima. To je ptorebno kako bi se shvatili naši ciljevi i uverilo da svaki od učesnika ulaže napore u tom pravcu. Kada je započela operacija, jedno od pitanja koje su postavljali analitičari bilo je pitanje ciljeva – kakvi su ciljevi operacije i koliko daleko će ona otići.

Ipak čak početkom vojne intervencije tok i ishod konflikta ostaju nepredvidivi, podvukao je rukovodilac programa za konfliktologiju Instituta za probleme bezbednosti Afričkog Saveza Mehari Maru u intervjuu za Glas Rusije:

- Ovakva kriza ne može da bude razrešena samo pomoću vojne intevencije, kako smatra Francuska, zato što ona podrazumeva mnoštvo problema. To nije samo teririzam, već i nacionalistički pokret čiji lideri traže autonomiju i bolje upravljanje zemljom. Oni takođe insistiraju na religioznoj slobodi kao takvoj. Tako da se ustanički pokret sastoji od raznih aspekata i sitaucija zahteva kompleksno rešavanje. šta mogu da urade Francuzi? Oni su došli ali različite grupacije koje „dremaju“ u ovoj fazi mogu ponovo da prevladaju u kontekstu nacionalističkih i regionalnih zahteva koje ističu.

Tuarezi pretenduju na autonomiju, islamisti ih grupacije Ansar ad Din iz sastava Al-Kaide i salafiti iz Pokreta jednobošstva i džihada u Zapadnoj Africi na uređenje kalifata u Maliju, a slabi i raznovrsni establišment u Bamaku na izgubljeni satus kvo. Mnogim ekspertima sukob unutar tako raznovrsnog konglomerata političkih, etničkih i religioznih grupa liči na situaciju u Avgansitanu. Isto kao i tamo, u Maliju najveštije i najorganizovanije deluju ideološki potkovani islamisti. Oni teško da će se brzo predati na mislot Francuza i njihovih lokalnih snaga iz EZZZA. Na rakju sasvim uspešni blickrig francuskih i zapadnoafričkih vojnika može da preraste u stogodišnji rat na vrlo širokoj teritoriji.

Postoji i mišljenje da sve što se dešava poslednjih godina u Severnoj i Zapadnoj Africi – arapske revolucije – sasvim je zakonomeran proces, diktat vremena. Kako je rekao posle završetka rata u Libiji bivši ambasador SSSR i Rusije u Tripoliju Venijamin Popov, dešava se globalno tektonsko pomeranje koje je jednsotavno započelo upravo u tom delu sveta.

Nikita Sorokin,