Anđelković: EU je od koristi da nas učini siromašnima

Ovih dana, dok sam bio u Beogradu, nazvao sam Zorana Anđelkovića. On se seća naših susreta. Tada, 2005. godine, godinu dana pre Miloševićeve smrti u Hagu, Zoran mi je ispričao mnogo toga zanimljivog o srbskim političarima, o situaciji u zemlji i o Rusiji. Nadam se da će to danas biti zanimljivo i auditorijumu „Glasa Rusije“.

Kako procenjujete delatnost premijera Vojislava Koštunice i predsednika Borisa Tadića? Vi ste sad u opoziciji. A šta bi bilo kad bi Socijalistička partija Srbije i njen generalni sekretar Anđelković bili na vlasti?

- Nakon poslednjih parlamentarnih izbora doneli smo odluku da podržimo stranku Koštunice, koja je bila u manjini u parlamentu. Socijalisti i radikali su Koštunici poverili da formira vladu koja i danas radi. Imali smo nekoliko uslova pod kojima smo pristali da Koštunica dođe na čelo kabineta ministra. Glavni uslov je promena odnosa s Međunarodnim tribunalom u Hagu. To ne znači da se odričemo saradnje. Želimo da to bude civilizovana saradnja. Pre svega kako bi se saznala istina o tome šta se dešavalo na Balkanu dok se ovde odvijao rat.

Jedan od naših uslova se odnosio i na generale koji su branili Kosovo 1999. godine, a pre toga su branili srbski narod na teritoriji bivše Jugoslavije. Dogovorili smo se da ih neće izručivati u Hag tajno kao što je to bilo s Miloševićem. Svi znaju kako je sa Slobodanom Miloševićem postupio bivši premijer Zoran Đinđić u proleće 2001. godine. Tada su specijalci jednostavno ukrali bivšeg predsednika Srbije i tajno su ga prevezli u Hag. U zamenu za to Zapad je obećao Đinđiću kredite, ali nije dao ni centa. Jednostavno su nam otpisani dugovi iz vremena maršala Tita. Ali se, otvoreno govoreći, MMF nije ni nadao da će ih ikad dobiti. Ispostavlja se da su Đinđića prosto preveli žednog preko vode. Milošević je već tri godine u Hagu, a Srbija dobija mizerne kredite. A i to samo za projekte od kojih Brisel ima interesa.

Posebno želim da istaknem da Vojislav Koštunica ispunjava sve obaveze koje je preuzeo na sebe. On ne progoni generale, čije izručenje zahteva Karla del Ponte. U poslednjih pola godine 11 najviših srbskih vojnih načelnika su dobrovoljno otputovali u Hag. Deo njih je već dokazao sudijama svoju nevinost i vratio se u domovinu. Takođe smo uspeli da se dogovorimo o tome da će neki tuženi, čija je krivica dokazana, izaći pred naš sud. Razume se, biće kažnjeni. Ali glavno je da to učini sam srbski narod. Već sad se u Beogradu odvija nekoliko suđenja u vezi s vojnim zločinima na teritoriji bivše Jugoslavije.

Drugi uslov je promena „Zakona o radu“. Vlada Zorana Đinđića je progurala kroz Parlament dokument koji je izazvao kritičnu situaciju u Srbiji. Na stotine hiljada ljudi je izbačeno na ulice bez otpremnine. Ne samo da su ostali bez posla, već su im odbijeni i zahtevi za pomoć za nezaposlene, oduzet im je socijalni status. I Socijalistička partija Srbije je uz podršku Vojislava Koštunice i parlamentarne većina ponovo uspostavila prava ljudi. Sad većina radnika koji rade u preduzećima, koja mogu biti zatvorena ima pravo na novčanu nadoknadu, na prekvalifikaciju. Za zemlju u kojoj vlada nepovoljna ekonomska situacija to je vrlo važno postignuće.

I treći vrlo važan dogovor je: Koštunica je podržao izmene „Zakona o privatizaciji“. Obustavili smo „divlju privatizaciju“ kad su se menjali samo vlasnici preduzeća i ništa se nije radilo za razvoj industrije. Tako da se naša saradnja može nazvati uspešnom. Ali, to ne znači da ćemo Vojislava i Koštunicu i njegove ministre podržavati u svemu.

Sad tu aktivnije treba raditi kako bi se zemlja izvela iz ove veoma duboke ekonomske krize u kojoj smo se našli zbog ekonomskih sankcija od strane SAD i Evrope. Ukoliko danas ne bude zdrave ekonomske politike, Srbija će zaostati za svojim susedima za dugo vremena. A ovo se ne sme dopustiti. Imamo odličnu poljoprivredu, razvijeni energetski kompleks, dobru industriju. Donedavno smo živeli mnogo bolje nego Bugari, Mađari i Rumuni, a danas su nas oni prestigli. Možda je EU od koristi da nas učini siromašnima, a onda da u bescenje uzme ono što košti mnogo milijardi dolara.

Što se tiče predsednika Borisa Tadića i njegove partije, mogu otvoreno da kažem: ne podržavamo Tadićevu politiku. Mi smo, kao i Tadić, za integraciju s EU, ali ne po svaku cenu. Treba razumno prići socijalnim reformama, a ne ostavljati ljudi bez poslednjeg. Svakog meseca poskupljuju struja, gas i hleb. Stanovništvu praktično ništa ne ostaje. Tako da narod nije počeo da živi bolje, kad se kod njega pojavila slaba nada da će postati član u Evropskoj uniji. Neki nas guraju u zagrljaj Evrope i SAD, i zaboravljaju na našeg glavnog i vrlo važnog partnera, Rusiju. Sećamo se i zahvalni smo vašoj zemlji koja je uvek pomagala Srbiji i koja je sagradila za nas mnoge važne objekte, zahvaljujući kojima se i danas održava naša industrija.

Kačalin Konstantin,