Анђелковић: ЕУ је од користи да нас учини сиромашнима

Ових дана, док сам био у Београду, назвао сам Зорана Анђелковића. Он се сећа наших сусрета. Тада, 2005. године, годину дана пре Милошевићеве смрти у Хагу, Зоран ми је испричао много тога занимљивог о србским политичарима, о ситуацији у земљи и о Русији. Надам се да ће то данас бити занимљиво и аудиторијуму „Гласа Русије“.

Како процењујете делатност премијера Војислава Коштунице и председника Бориса Тадића? Ви сте сад у опозицији. А шта би било кад би Социјалистичка партија Србије и њен генерални секретар Анђелковић били на власти?

- Након последњих парламентарних избора донели смо одлуку да подржимо странку Коштунице, која је била у мањини у парламенту. Социјалисти и радикали су Коштуници поверили да формира владу која и данас ради. Имали смо неколико услова под којима смо пристали да Коштуница дође на чело кабинета министра. Главни услов је промена односа с Међународним трибуналом у Хагу. То не значи да се одричемо сарадње. Желимо да то буде цивилизована сарадња. Пре свега како би се сазнала истина о томе шта се дешавало на Балкану док се овде одвијао рат.

Један од наших услова се односио и на генерале који су бранили Косово 1999. године, а пре тога су бранили србски народ на територији бивше Југославије. Договорили смо се да их неће изручивати у Хаг тајно као што је то било с Милошевићем. Сви знају како је са Слободаном Милошевићем поступио бивши премијер Зоран Ђинђић у пролеће 2001. године. Тада су специјалци једноставно украли бившег председника Србије и тајно су га превезли у Хаг. У замену за то Запад је обећао Ђинђићу кредите, али није дао ни цента. Једноставно су нам отписани дугови из времена маршала Тита. Али се, отворено говорећи, ММФ није ни надао да ће их икад добити. Испоставља се да су Ђинђића просто превели жедног преко воде. Милошевић је већ три године у Хагу, а Србија добија мизерне кредите. А и то само за пројекте од којих Брисел има интереса.

Посебно желим да истакнем да Војислав Коштуница испуњава све обавезе које је преузео на себе. Он не прогони генерале, чије изручење захтева Карла дел Понте. У последњих пола године 11 највиших србских војних начелника су добровољно отпутовали у Хаг. Део њих је већ доказао судијама своју невиност и вратио се у домовину. Такође смо успели да се договоримо о томе да ће неки тужени, чија је кривица доказана, изаћи пред наш суд. Разуме се, биће кажњени. Али главно је да то учини сам србски народ. Већ сад се у Београду одвија неколико суђења у вези с војним злочинима на територији бивше Југославије.

Други услов је промена „Закона о раду“. Влада Зорана Ђинђића је прогурала кроз Парламент документ који је изазвао критичну ситуацију у Србији. На стотине хиљада људи је избачено на улице без отпремнине. Не само да су остали без посла, већ су им одбијени и захтеви за помоћ за незапослене, одузет им је социјални статус. И Социјалистичка партија Србије је уз подршку Војислава Коштунице и парламентарне већина поново успоставила права људи. Сад већина радника који раде у предузећима, која могу бити затворена има право на новчану надокнаду, на преквалификацију. За земљу у којој влада неповољна економска ситуација то је врло важно постигнуће.

И трећи врло важан договор је: Коштуница је подржао измене „Закона о приватизацији“. Обуставили смо „дивљу приватизацију“ кад су се мењали само власници предузећа и ништа се није радило за развој индустрије. Тако да се наша сарадња може назвати успешном. Али, то не значи да ћемо Војислава и Коштуницу и његове министре подржавати у свему.

Сад ту активније треба радити како би се земља извела из ове веома дубоке економске кризе у којој смо се нашли због економских санкција од стране САД и Европе. Уколико данас не буде здраве економске политике, Србија ће заостати за својим суседима за дуго времена. А ово се не сме допустити. Имамо одличну пољопривреду, развијени енергетски комплекс, добру индустрију. Донедавно смо живели много боље него Бугари, Мађари и Румуни, а данас су нас они престигли. Можда је ЕУ од користи да нас учини сиромашнима, а онда да у бесцење узме оно што кошти много милијарди долара.

Што се тиче председника Бориса Тадића и његове партије, могу отворено да кажем: не подржавамо Тадићеву политику. Ми смо, као и Тадић, за интеграцију с ЕУ, али не по сваку цену. Треба разумно прићи социјалним реформама, а не остављати људи без последњег. Сваког месеца поскупљују струја, гас и хлеб. Становништву практично ништа не остаје. Тако да народ није почео да живи боље, кад се код њега појавила слаба нада да ће постати члан у Европској унији. Неки нас гурају у загрљај Европе и САД, и заборављају на нашег главног и врло важног партнера, Русију. Сећамо се и захвални смо вашој земљи која је увек помагала Србији и која је саградила за нас многе важне објекте, захваљујући којима се и данас одржава наша индустрија.

Качалин Константин,