Ruski bankarski sistem jeste bitno različit od evropskog

U februaru 2012. godine, ruska Sberbanka je kupila filijale austrijske Folksbanke u jugoistočnoj Evropi. Nakon akvizicije i srbskih filijala Folksbanke, Sberbanka je došla sa novim bankarskim kapitalom, a decembra 2012. je i zvanično počela sa radom pod svojim imenom. To je bio povod za „Poslovni razgovor“ sa profesorom Ekonomskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu- Boškom Živkovićem.

Recite nam kakvo je stanje srbskog bankarskog sektora danas?

- Bankarski sektor Srbije je u protekloj deceniji imao vrlo brz rast. Posle velike krize tokom devedesetih godina, bilansna suma aktivnih kredita je bila svedena na iznos od svega 50-tak miliona dolara. Sve do 2008.godine vrlo brzo raste ponuda kredita, a raste i tražnja za tim kreditom, naročito iz sektora stanovništva. 2008. godine ide prvi udar krize, prvi slučajevi bankarske panike kada je u relativno kratkom roku povučen iznos od preko jedne milijarde evra, i nakon toga se kreditni rast usporava i stabilizuje na godišnjim stopama ispod 10%. U prethodnom periodu, mi smo imali godišnje stope rasta kredita između 20 i 30%. Bankarski sistem Srbije je relativno stabilan. Postoje problemi u državnim bankama koje su odobravale kredite tkzv. povezanim licima ili insajderske kredite, ali reč je o malim bankama i već se taj problem relativno brzo rešava. Ne očekujem značajnije probleme u bankarskom sektoru Srbije narednih godina.

Koliko je bankarski sektor Srbije bio interesantan za strana ulaganja?

- Bankarski sektor Srbije je bio vrlo interesantan za strana ulaganja tokom prethodne decenije. Učešće stranog vlasništva u bilansnoj sumi bio je uvećan od 0 do približno 75%. Danas je interes za ulaganja nešto manji, prosto zato što je potencijal rasta bankarskog sektora Srbije znatno manji. Mislim da još uvek postoji interesovanje za ulaganje u ovu delatnost. Dokaz za to jesu investicije Sberbanke, koja istina, nisu primarno fokusirane na Srbiju, već je Sberbanka faktički preuzela filijale Folksbanke, ako se ne varam, u celom regionu, na celom Balkanu.

Kako komentarišete akviziciju austrijske Folksbanke od strane ruske Sberbanke?

- To je dobar događaj, dobar i poželjan ishod, ne samo za Srbiju, nego za sve balkanske zemlje i smatram da bi promena vlasništva i promena orijentacije bankarskih sistema ovih zemalja sa jedne tačke oslonca, tj radi se o samo tri zemlje Italija, Austrija i Grčka na nešto širi skup zaintersovanih strana bilo vrlo korisno za njihov rast i stabilnost. U principu smatram da i za Srbiju i za druge zemlje lokalnih filijala od strane Sberbanke dobar događaj.

Uvoz štednje iz zemalja zapadne Evrope je stao i to je velika opasnost za bankarske sisteme ovih zemalja. Umesto domaćih depozita, banke u stranom vlasništvu se pretežno oslanjaju na kredite koje dobiju od njihovih matičnih banaka, tako da je suma kredita koje su date stanovništvu i preduzećima mnogo veća od sume depozita koje su te banke prikupile na lokalnim tržištima i to je veliki problem za bankarstvo Srbije, Hrvatske, Bosne, Albanije, Makedonije...

Šta Vam daje povod za pozitivne prognoze?

- Dobar ishod ovih događaja objašnjavam činjenicom da će Sberbanka, kao dominantno ruska banka moći da prenosi jedan deo svog finansijskog potencijala u Srbiju i druge balknaske zemlje. Pored ostalog i zbog toga što ruski bankarski sistem jeste bitno različit od zapadno-evropskog. Ruski bankarski sistem ima, relativno gledano, mnogo veće učešće depozita u bilansu, nego zapadno evropski bankarski sistemi. Ruski bankarski sistem je na dugi rok stabilniji. Prisustvo velike ruske banke na ovim tržištima značiti i stabilnost i rast njihovih bankarskih sistema.

Jobana Vukotić,

Gost „Poslovnih razgovora“ bio je profesor Ekonomskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu Boško Živković, koji je dao svoje viđenje povodom početka rada ruske Sberbanke u Srbiji.