Руски банкарски систем јесте битно различит од европског

У фебруару 2012. године, руска Сбербанка је купила филијале аустријске Фолксбанке у југоисточној Европи. Након аквизиције и србских филијала Фолксбанке, Сбербанка је дошла са новим банкарским капиталом, а децембра 2012. је и званично почела са радом под својим именом. То је био повод за „Пословни разговор“ са професором Економског факултета, Универзитета у Београду- Бошком Живковићем.

Реците нам какво је стање србског банкарског сектора данас?

- Банкарски сектор Србије је у протеклој деценији имао врло брз раст. После велике кризе током деведесетих година, билансна сума активних кредита је била сведена на износ од свега 50-так милиона долара. Све до 2008.године врло брзо расте понуда кредита, а расте и тражња за тим кредитом, нарочито из сектора становништва. 2008. године иде први удар кризе, први случајеви банкарске панике када је у релативно кратком року повучен износ од преко једне милијарде евра, и након тога се кредитни раст успорава и стабилизује на годишњим стопама испод 10%. У претходном периоду, ми смо имали годишње стопе раста кредита између 20 и 30%. Банкарски систем Србије је релативно стабилан. Постоје проблеми у државним банкама које су одобравале кредите ткзv. повезаним лицима или инсајдерске кредите, али реч је о малим банкама и већ се тај проблем релативно брзо решава. Не очекујем значајније проблеме у банкарском сектору Србије наредних година.

Колико је банкарски сектор Србије био интересантан за страна улагања?

- Банкарски сектор Србије је био врло интересантан за страна улагања током претходне деценије. Учешће страног власништва у билансној суми био је увећан од 0 до приближно 75%. Данас је интерес за улагања нешто мањи, просто зато што је потенцијал раста банкарског сектора Србије знатно мањи. Мислим да још увек постоји интересовање за улагање у ову делатност. Доказ за то јесу инвестиције Сбербанке, која истина, нису примарно фокусиране на Србију, већ је Сбербанка фактички преузела филијале Фолксбанке, ако се не варам, у целом региону, на целом Балкану.

Како коментаришете аквизицију аустријске Фолксбанке од стране руске Сбербанке?

- То је добар догађај, добар и пожељан исход, не само за Србију, него за све балканске земље и сматрам да би промена власништва и промена оријентације банкарских система ових земаља са једне тачке ослонца, тј ради се о само три земље Италија, Аустрија и Грчка на нешто шири скуп заинтерсованих страна било врло корисно за њихов раст и стабилност. У принципу сматрам да и за Србију и за друге земље локалних филијала од стране Сбербанке добар догађај.

Увоз штедње из земаља западне Европе је стао и то је велика опасност за банкарске системе ових земаља. Уместо домаћих депозита, банке у страном власништву се претежно ослањају на кредите које добију од њихових матичних банака, тако да је сума кредита које су дате становништву и предузећима много већа од суме депозита које су те банке прикупиле на локалним тржиштима и то је велики проблем за банкарство Србије, Хрватске, Босне, Албаније, Македоније...

Шта Вам даје повод за позитивне прогнозе?

- Добар исход ових догађаја објашњавам чињеницом да ће Сбербанка, као доминантно руска банка моћи да преноси један део свог финансијског потенцијала у Србију и друге балкнаске земље. Поред осталог и због тога што руски банкарски систем јесте битно различит од западно-европског. Руски банкарски систем има, релативно гледано, много веће учешће депозита у билансу, него западно европски банкарски системи. Руски банкарски систем је на дуги рок стабилнији. Присуство велике руске банке на овим тржиштима значити и стабилност и раст њихових банкарских система.

Јобана Вукотић,

Гост „Пословних разговора“ био је професор Економског факултета, Универзитета у Београду Бошко Живковић, који је дао своје виђење поводом почетка рада руске Сбербанке у Србији.