Pohod na Islamabad, ili proleće počinje zimi

Pakistanska opozicija je postigla svoj cilj. Ove nedelje su u Islamabadu kiptele strasti, Marš miliona se povremenno pretvarao u sukobe s policijom. Već su se čuli glasovi o početku pakistanske varijante arapskog proleća. Međutim, u petak uveče je lider opozicionera, bogoslov Tahir Kadri je izjavio da su vlasti spremne da ispune sve zahteve demonstranata.

Desetine hiljada ljudi je učestvovalo u Maršu miliona. Oni su podneli vlastima ultimatum: ostavka rukovodstva zemlje, raspuštanje parlamenta i sprovođenje radikalne političke reforme. Osnovna pretenzija, koju je oglasio Tahir Kadri, bila je korumpiranost rukovodstva. Inače, reagovanje je usledelo veoma brzo – Vrhovni sud zemlje je odlučio da se uhapsi premijer. Radža Pervez Ašraf optužen je za primanje mita.

Ipak Kadri, koji se vratio iz Kanade posle 8 godina, bio je raspoložen odlučno. Kao lider pohoda na Islamabad on je izjavio da je to početak revolucije, te će sutra Pakistan biti druga zemlja. Neki politikolozi su požurili da saopšte o početku nove etape arapskog proleća. Tome je doprinelo, što je sam Tahir Kadri nazvao proteste egipatskim Tahrirom u Pakistanu. Određena sličnost zaista postoji, ali je teško da će stvar zaći tako daleko, - kaže zamenik direktora Instituta orijentalistike RAN Vjačeslav Belokrenicki.

- Situacija u Pakistanu, svakako, podseća na situaciju u drugim zemljama muslimanskog pojasa. Međutim, mislim da će ona ostati kontrolisana od strane vlasti, te neće voditi događajima, koji su se desili u Egiptu, Libiji, Tunisu. Pakistan je zemlja ustaljenog demokratskog sistema, mada se on često krši mešanjem vojnih lica. Događaji destabilizuju situaciju, ali je to moguće objasniti redovnim parlamentarnim izborima, koji moraju uskoro biti održani.

Postoji još nešto, što je protiv široke aktivnosti masa, prema mišljenju eksperata. Takav razvoj događaja upravo sada ne odgovara ni snagama unutar Pakistana, ni susedima,- uveren je orijentalista, profesor Vladimir Moskalenko.

- Smatram da je to dovoljno uski, ne opštepakistanski pokret, uglavnom iz Pendžaba, Lahora. Najčudnije je što ti događaji danas nikome nisu potrebni – ni vladajućim krugovima, koji žele stabilnost, ni armiji, mada ona ima neke nesuglasice sa vladom. Nije to potrebno ni spoljnim snagama – Americi, susednim zemljama. Neki analitičari smatraju da iza lidera Marša Miliona stoji armijsko rukovodstvo Pakistana, nezadovoljno akcijama korumpiranih civilnih vlasti. Prema njihovom mišlenju, bez moćnih pokrovitelja u epoletama Tahir Kadri ne bi mogao u kratkom roku da mobilizuje radi protesta toliko ljudi. Svesni rasta nepopularnosti vlasti, a pored toga zbog nemogućnosti da zaustave procese, vojna lica su verovatno odlučila da zakulisno budu na čelu procesa. Mada sam Kadri kategorično negira optužbe da je marioneta generala, a svojom misijom smatra oteranje iz vlasti lopova i korupcionera.

Postoji i drugo mišlenje. Niz politikologa podseća da događaji u Pakistanu podsećaju na početak islamističke revolucie 1979. godine u Iranu. Tada je na čelu pokreta masa bio ajatola Homejni, koji se vratio u zemlju iz prognanstva – sa parolom borbe protiv trulih korumpiranih vrhova, obnavljanja normi demokratije i principa islamskog morala. Doduše, u tu teoriju se ne uklapa činjenica da tokom pakistanskih događaja nije se čula nijedna religiozna parola.