Поход на Исламабад, или пролеће почиње зими

Пакистанска опозиција је постигла свој циљ. Ове недеље су у Исламабаду киптеле страсти, Марш милиона се повременно претварао у сукобе с полицијом. Већ су се чули гласови о почетку пакистанске варијанте арапског пролећа. Међутим, у петак увече је лидер опозиционера, богослов Тахир Кадри је изјавио да су власти спремне да испуне све захтеве демонстраната.

Десетине хиљада људи је учествовало у Маршу милиона. Они су поднели властима ултиматум: оставка руководства земље, распуштање парламента и спровођење радикалне политичке реформе. Основна претензија, коју је огласио Тахир Кадри, била је корумпираност руководства. Иначе, реаговање је уследело веома брзо – Врховни суд земље је одлучио да се ухапси премијер. Раџа Первез Ашраф оптужен је за примање мита.

Ипак Кадри, који се вратио из Канаде после 8 година, био је расположен одлучно. Као лидер похода на Исламабад он је изјавио да је то почетак револуције, те ће сутра Пакистан бити друга земља. Неки политиколози су пожурили да саопште о почетку нове етапе арапског пролећа. Томе је допринело, што је сам Тахир Кадри назвао протесте египатским Тахриром у Пакистану. Одређена сличност заиста постоји, али је тешко да ће ствар заћи тако далеко, - каже заменик директора Института оријенталистике РАН Вјачеслав Белокреницки.

- Ситуација у Пакистану, свакако, подсећа на ситуацију у другим земљама муслиманског појаса. Међутим, мислим да ће она остати контролисана од стране власти, те неће водити догађајима, који су се десили у Египту, Либији, Тунису. Пакистан је земља устаљеног демократског система, мада се он често крши мешањем војних лица. Догађаји дестабилизују ситуацију, али је то могуће објаснити редовним парламентарним изборима, који морају ускоро бити одржани.

Постоји још нешто, што је против широке активности маса, према мишљењу експерата. Такав развој догађаја управо сада не одговара ни снагама унутар Пакистана, ни суседима,- уверен је оријенталиста, професор Владимир Москаленко.

- Сматрам да је то довољно уски, не општепакистански покрет, углавном из Пенџаба, Лахора. Најчудније је што ти догађаји данас никоме нису потребни – ни владајућим круговима, који желе стабилност, ни армији, мада она има неке несугласице са владом. Није то потребно ни спољним снагама – Америци, суседним земљама. Неки аналитичари сматрају да иза лидера Марша Милиона стоји армијско руководство Пакистана, незадовољно акцијама корумпираних цивилних власти. Према њиховом мишлењу, без моћних покровитеља у еполетама Тахир Кадри не би могао у кратком року да мобилизује ради протеста толико људи. Свесни раста непопуларности власти, а поред тога због немогућности да зауставе процесе, војна лица су вероватно одлучила да закулисно буду на челу процеса. Мада сам Кадри категорично негира оптужбе да је марионета генерала, а својом мисијом сматра отерање из власти лопова и корупционера.

Постоји и друго мишлење. Низ политиколога подсећа да догађаји у Пакистану подсећају на почетак исламистичке револуцие 1979. године у Ирану. Тада је на челу покрета маса био ајатола Хомејни, који се вратио у земљу из прогнанства – са паролом борбе против трулих корумпираних врхова, обнављања норми демократије и принципа исламског морала. Додуше, у ту теорију се не уклапа чињеница да током пакистанских догађаја није се чула ниједна религиозна парола.