Spomenik, zamajavanje javnosti ili još nešto gore?

Napokon, dočekasmo uklanjanje spomenika podignutog u čast i zahvalnost pripadnicima terorističke OVPMB. Dugo se čekalo na ovaj potez države Srbije. Kompletan državni vrh je svakodnevno obećavao da je pitanje dana kada će do uklanjanja doći. I došlo je! Međutim, da je Srbija pravna država u kojoj se poštuju Ustav i Zakoni, u kojoj sve institucije i službe rade svoj posao – do postavljanja spomenika ne bi nikada ni došlo. Jednostavno, nikom ne bi palo na pamet da se igra vatrom. Ovako, potrošismo silno vreme baveći se nečim što je posledica nedostatka funkcionisanja pravne države. Albanci su u opštinama Preševo, Medveđa i Bujanovac u želji da internacionalizuju problem animirali ambasade svih onih zemalja koje su njima naklonjene. Javnost je u Srbiji obaveštena da je ta podrška izostala. Zatim su se uputili u Prištinu u nameri da dobiju podršku tzv. premijera kvazi Vlade Kosova. Javnost je u Srbiji i u ovom slučaju obaveštena da je i ovde izostala podrška. O čemu se zapravo radi?
Kao neko ko živi na Kosmetu i odlično poznaje prilike na terenu, a uz to i solidno poznaje mentalitet albanaca, dozvolite mi da izrazim sumnju u sve ovo. Krenimo redom. Najpre oko rokova. Podsećanja radi, sa najodgovornije funkcije u državi, mesta premijera, Ivica Dačić je javnosti saopštio da je poslednji dan za uklanjanje spomenika 17. januar. To je datum kada je počela četvrta runda pregovora Beograda i Prištine u Briselu pod okriljem EU. Teme sastanka su bile carina i srpske institucije na Kosovu i Metohiji koje Priština smatra paralelnim. Rok 17. januar nije ispoštovan. Za to vreme neko nije sedeo skrštenih ruku već je pripremao teren za sam dan zvaničnog susreta. Sastanak u Briselu trajao je punih sedam sati. U prvoj izjavi nakon sastanka Tači je izjavio da je postignut dogovor o jedinstvenom carinskom sistemu Kosova, što - ako je to tačno, to znači ništa drugo do zaokruživanja teritorije „Republike Ksova“.
Nakon toga, iz istog izvora saznajemo da će se u najskorije vreme sprovesti proces rasformiranja srbskih „paralelnih“ struktura kao i da će se organizovati zajednički izbori na kojima će biti izabrani organi vlasti prihvatljivi i za Beograd i za Prištinu. Ovo znači da Srbi ostaju bez svojih institucija koje egzistiraju u okviru Republike Srbije i integrišu se u Kosovske. Premijer Srbije sve to potvrđuje samo u blažoj i zavijenijoj formi, s tim da prethodno izjavljuje da Srbima na Kosmetu i nisu potrebne srpske institucije. Na žalost, sve se poklapa.
Iz prethodno iznetog smatram da imam pravo da osnovano sumnjam da će cenu rušenja spomenika u Preševu na kraju skupo platiti kosmetski Srbi žrtvovanjem njihovih ali i državnih i nacionalnih interesa.