Gasprom i Rosneft osvajaju epikontinentalni pojas

Ruska vlada istupa za aktivnije geološko istraživanje epikontinentalnog pojasa zemlje. U budućnosti u tom radu bi mogle da učestvuju i privatne kompanije. Sve odluke o osvajanju ruskog epikontinentalnog pojasa moraju da imaju dugoročni karakter.

Epikontinentalni pojas diktira svoje uslove rada. Osvajanje morskih nalazišta traži naučni prilaz uz korišćenje visokih tehnologija, traži infrastrukturu i ogromna ulaganja. Glavno je da je to dugoročni rad, jer bi u drugom slučaju grana bila ograničena u sredstvima. Pri tome ona se ne ograničava vađenjem i transportovanjem energenata. Da bi tamo bio uložen novac, potreban je stabilan i razumljiv pravni režim, - istakao je premijer Dmitrij Medvedev. Perspektive osvajanja resursa epikontinentalnog pojasa vlada je razmatrala prilikom specijalne sednice.

- Za investitore, nezavisno od toga, ko spada u tu kategoriju, važna je stabilnost i predvidljivost državne politike. Ranije je bio usvojen niz važnih odluka, uključujući ograničenja sastava subjekata korisnika nedara zemlje na epikontinentalnom pojasu. Osim toga, za ruske državne kompanije i njihove međunarodne partnere predviđen je poseban poreski i carinski režim.

Jedno od glavnih pitanja je hoće li biti dozvoljeno privatnim kompanijama da razrađuju energente na epikontinentalnog pojasu, za sada ono nema odgovor. Vlada planira da i to promisli. Šef Ministarstva prirode Sergej Donskoj smatra da to pitanje treba rešiti pozitivno.

- Danas pravo na razradu epikontinentalnog pojasa imaju samo kompanije s državnim učešćem više od 50 odsto i iskustvom rada na epikontinentalnog pojasu u toku najmanje 5 godina. Tom kriterijumu odgovaraju samo Gasprom i Rosneft. One su već podneli upite za osvajanje različitih zona – Rosneft za 12, a Gasprom za 17. Činovnici ne isključuju da će kompanije dobiti te zone. Onda će u toku 10 godina one rezervisati praktično 80 odsto ruskog epikontinentalnog pojasa.

Na šta mogu da računaju privatnici? Mogu da im budu pružene zone, za koje nisu zainteresovane državne kompanije. Međutim, za privatne kompanije će i te skromne mogućnosti biti veoma interesantne. Vredi da se pomene da takve perspektive mogu da imaju samo ruske kompanije.

Ruski epikontinentalni pojas je najveći u svetu, on ima više od 6 miliona kvadratnih kilometara. Agencija za eksploataciju rudnih bogatstava je izdala 107 licenca za osvajanje nalazišta epikontinentalnog pojasa, uključujući licence, izdate prema državnim ugovorima. Međutim, kvantitet nije prešao u kvalitet. Ministar prirodnih resursa Sergej Donskoj je istakao da je epikontinentalni pojas slabo istražen.

2008.-2010. godine na epikontinentalnom pojasu je napravljeno nekoliko bušotina i otkriveno 4 nalazišta. Radi upoređenja: u Norveškoj u istom periodu je napravljeno 110 bušotina i otkriveno 44 nalazišta. Bez intenzivnijeg istraživanja epikontinentalnog pojasa neće doći do velikih otkrića, te se perspektive opširnog osvajanja odgađaju za 2030. godinu.

Planovi Ministarstva prirode o predaji jednog dela licenci za aukcije da bi ih dobijale privatne kompanije ne odgovaraju državnim korporacijama. Njihovo rukovodstvo to ne krije. Šef Gasproma Aleksej Miler je otvoreno izjavio da koncern nikome neće dozvoliti da radi na epikontinentalnom pojasu.

Šef Rosnefta Igor Sečin je, sa svoje strane, parirao istraživačke pretenzije. On je podsetio da će tokom narednih 10 godina kompanija investirati u geološka istraživanja na ruskom epikontinentalnom pojasu 1,2 triliona rubalja. Samo Gasprom može da sebi priušti takve iznose. Taj džin takođe vodi radove na geološkom istraživanju i ispunjava programm osvajanja nalazišta na epikontinentalnom pojasu do 2030. godine. Prema rečima Milera, 2030. godine će priraštaj zaliha na epikontinentalnom pojasu iznositi više od 11 triliona kubika, što omogućue vađenje 210 milijardi kubika gasa godišnje.

Državni džinovi kao da žele da pokažu eventualnim konkurentima ozbiljnost svojih namera. Rosneft će početi bušenje na epikontinentalnom pojasu u Karskom moru u jesen 2014. godine, čak i ranije od planiranog roka. Igor Sečin je uverio da je već određena zona za prvu bušotinu.