Tajne Antarktika biće otkrivene za nekoliko godina

U vodama reliktnog jezera Vostok ima života. To će moći da se dokaže za nekoliko godina, kada će iz dubina lednika moći da se podigne nezamrzla voda sa živim mikroorganizmima. A za sada ruski naučnici zajedno sa stranim kolegama proučavaju geologiju jezera i sam lednik.

Iz bušotine duboke 4 kilometra naučnici za sada podižu samo led. Radi se o tome što se voda iz jezera pod pritiskom podiže u bušotini i vrlo brzo se smrzava. Analiza izvučenih uzoraka je pokazala da mirkoorganizama tamo nema. Ipak ruski naučnici su uvereni da u dubinama jezera ima života. Temperatura vode tamo je malo viša. Zato sada treba razraditi novu tehnologiju podizanja žive vode, a ne leda. Samo tako će moći da se sazna sve o flori i fauni jezera, uveren je načelnik logističkog centra rusko-antarktičke ekspedicije Instituta za Arktik i Antarktik Vjačeslav Martjanov.

- Sve što se tiče biologije treba raditi u vodi u tečnom stanju. Radi toga moramo da proniknemo u jezero i da izvšrimo eksperimente, kao i da podižemo vodu u životnom stanju. Tek tada će moći da se izvode mikrobiološki zaključci. Ali to će biti za nekoliko godina, kada nam pođe za rukom da podignemo živu, a ne zamrznutu vodu. To je vrlo komplikovano, zato što je prosečna godišnja temperatura na stanici Vostok -58 stepeni. I u tim uslovima treba 4 kilometra podizati vodu tako da se ne smrzne.

U sastavu ekspedicije na jezeru Vostok rade i stranci. Na primer, sada nemački naučnik proučava sistem plime i oseke jezera pod ledom. Za Ruse je važno da kolege iz inostranstva takođe učestvuju u radu. Rezultati zajedničkih istraživanja, po pravilu, precizniji su, tačniji, ističe zamenik direktora Arktičkog i Antarktičkog naučno-istraživačkog instituta Aleksandar Danilov.

- Uvek smo bili osnovni istraživači jezera. Nama su u raznim etapama malo pomagali Amerikanci. Oni nisu istraživali, već samo bušili. U analitičkom radu pomažu nam Francuzi. Takva fina istraživanja obavezno treba vršiti zajedno sa stranim kolegama. Kako nas ne bi prekorevali u tome da smo nešto u svojim laboratorijama našli, a kako – niko ne zna. Kada se analitički rad paralelno sa našim radom sprovodi i u stranim laboratorijama, poverenje prema rezultatima postaje stopostotno.

Bušenje lednika trajalo je više od 40 godina. Trebalo je ne samo da se probuši bušotina, već i da se iz nje uzvuku milenijumski slojevi leda. Tempo radova je bio ozbiljno usporen zbog niskih temperatura. Tek prošle zime Rusima je pošlo za rukom da proniknu u antarktičko jezero Vostok, skriveno pod četvorokilometarskim slojem leda. Kada je započelo bušenje, niko čak nije pretpostavljao da će na kraju poći za rukom da se stigne do voda najvećeg jezera ispod leda na kontinentu. Pa i zadaci su tada bili sasvim drugačiji, govori Vjačeslav Martinov.

- Bušenje na stanici je bilo vrlo dugo, zato što smo morali da dovezemo i analiziramo čitav geološki niz klimatskih promena u poslednjih nekoliko stotina hiljada godina. Sankt-Peterburški rudarski univerzitet razradio je metodiku koja je omogućila da se pažljivo, centimetar po centimetar izvuče skoro 4 kilometra leda. O jezeru prvo nismo znali ništa. Prvo smo imali drugi cilj bušenja – da proučimo promene klime, što nam je i pošlo za rukom da učinimo.

Sada je na Antakrtiku leto. Temperatura vazduha se ne spušta ispod -40. Ali već za mesec dana aktivni radovi mogu da budu prekinuti zbog ljutih mrazeva. Ruski naučnici treba da se vrate kući u maju na palubi naučno-ekspedicionog broda Akademik Fjodorov. Nekolimo meseci uzorci leda iz jezera Vostok će se proučavati u laboratorijama Sankt-Peterburga.