Тајне Антарктика биће откривене за неколико година

У водама реликтног језера Восток има живота. То ће моћи да се докаже за неколико година, када ће из дубина ледника моћи да се подигне незамрзла вода са живим микроорганизмима. А за сада руски научници заједно са страним колегама проучавају геологију језера и сам ледник.

Из бушотине дубоке 4 километра научници за сада подижу само лед. Ради се о томе што се вода из језера под притиском подиже у бушотини и врло брзо се смрзава. Анализа извучених узорака је показала да миркоорганизама тамо нема. Ипак руски научници су уверени да у дубинама језера има живота. Температура воде тамо је мало виша. Зато сада треба разрадити нову технологију подизања живе воде, а не леда. Само тако ће моћи да се сазна све о флори и фауни језера, уверен је начелник логистичког центра руско-антарктичке експедиције Института за Арктик и Антарктик Вјачеслав Мартјанов.

- Све што се тиче биологије треба радити у води у течном стању. Ради тога морамо да проникнемо у језеро и да извшримо експерименте, као и да подижемо воду у животном стању. Тек тада ће моћи да се изводе микробиолошки закључци. Али то ће бити за неколико година, када нам пође за руком да подигнемо живу, а не замрзнуту воду. То је врло компликовано, зато што је просечна годишња температура на станици Восток -58 степени. И у тим условима треба 4 километра подизати воду тако да се не смрзне.

У саставу експедиције на језеру Восток раде и странци. На пример, сада немачки научник проучава систем плиме и осеке језера под ледом. За Русе је важно да колеге из иностранства такође учествују у раду. Резултати заједничких истраживања, по правилу, прецизнији су, тачнији, истиче заменик директора Арктичког и Антарктичког научно-истраживачког института Александар Данилов.

- Увек смо били основни истраживачи језера. Нама су у разним етапама мало помагали Американци. Они нису истраживали, већ само бушили. У аналитичком раду помажу нам Французи. Таква фина истраживања обавезно треба вршити заједно са страним колегама. Како нас не би прекоревали у томе да смо нешто у својим лабораторијама нашли, а како – нико не зна. Када се аналитички рад паралелно са нашим радом спроводи и у страним лабораторијама, поверење према резултатима постаје стопостотно.

Бушење ледника трајало је више од 40 година. Требало је не само да се пробуши бушотина, већ и да се из ње узвуку миленијумски слојеви леда. Темпо радова је био озбиљно успорен због ниских температура. Тек прошле зиме Русима је пошло за руком да проникну у антарктичко језеро Восток, скривено под четворокилометарским слојем леда. Када је започело бушење, нико чак није претпостављао да ће на крају поћи за руком да се стигне до вода највећег језера испод леда на континенту. Па и задаци су тада били сасвим другачији, говори Вјачеслав Мартинов.

- Бушење на станици је било врло дуго, зато што смо морали да довеземо и анализирамо читав геолошки низ климатских промена у последњих неколико стотина хиљада година. Санкт-Петербуршки рударски универзитет разрадио је методику која је омогућила да се пажљиво, центиметар по центиметар извуче скоро 4 километра леда. О језеру прво нисмо знали ништа. Прво смо имали други циљ бушења – да проучимо промене климе, што нам је и пошло за руком да учинимо.

Сада је на Антакртику лето. Температура ваздуха се не спушта испод -40. Али већ за месец дана активни радови могу да буду прекинути због љутих мразева. Руски научници треба да се врате кући у мају на палуби научно-експедиционог брода Академик Фјодоров. Неколимо месеци узорци леда из језера Восток ће се проучавати у лабораторијама Санкт-Петербурга.