Spomenik u Preševu: mali incident sa velikim posledicama

U Srbiji, na koju se danas navalilo toliko teško rešivih problema, pojavio se još jedan, reklo bi se, mali incident. U gradu Preševu na jugu Srbije (u regionu sa većinskim albanskim stanovništvom) pred zdgradom Skupštine opštine u novembru prošle godine bio je postavljen spomenik poginulim borcima terorističke Oslobodilačke armije Preševa, Medveđe i Bujanovca. Spomenik članovima albanske terorističke grupacije, koja sebe naziva armijom, koštao je opštinu 35,8 hiljada dolara i bio je priređen povodom stogodišnjice formiranja albanske države.

Ustanak Albanaca protiv zakonodavne vlasti 2000-2001. goidne Beograd je kvalifikovao kao terorističku akciju. Albanci smatraju svoju borbu oslobodilačkom, a borce čija su imena uklesana na spomeniku – borcima za slobodu. Vlast je naravno u akcijama Albanaca videla provokaciju. Iz Beograda u Preševo su poleteli strogi ukazi premijera Ivice Dačića da je neophodno ukloniti spomenik, tim pre što njegovo postavljanje nije prošlo nikakve zakonite procedure, čak lokalne vlasti nisu izdavale dozvolu za postavljanje spomenika. Kao odgovor, teroristi amnestirani 2002. godine, učesnici tih događaja, izrazili su spremnost da brane spomenik čak sa oružjem u rukama, ponovo obukavši vojnu uniformu. Situacija se usijala. Listovi su se šareneli od članaka i analitičkih prognoza.

Prvo su mediji razmatrali pitanje neispoštovane procedure prilikom postavljanja spomenika, zatim demokratičnosti mogućih odluka vlasti, a zatim pitanje odlučnih dejstava i jedne i druge strane.

Beograd i Preševo su se dva meseca prepucavali. Niko nije ustupao, ali direktne sukobe su izbegavali. Premijer je postavio vlastima Preševa ultimatum da uklone spomenik do 17. januara. Predsednik opštine Preševo i lider Demokratske stranke Albanaca Mustafa Ragmi je istakao da je pritisak neumestan, da javnost spomenik prihvata vrlo ozbiljno. Lokalno stanovništvo je našlo da je odluka premijera neposredna pretnja Albancima i uzburkalo se. Mustafa Ragmi je izjavio da će spomenik braniti svi Albanci. Njegovog čuvanja latili su se bivši teroristi Oslobodilačke armije Preševa, Medveđe i Bujanovca, koji su stalno dežurali na trgu.

Predstavnici kosovskih stranka - Demoraktske stranke Kosova Hašima Tačija i opozicionog pokreta Samoopredeljenje – izjavili su da može doći do oružanog sukoba, ako se usude da sruše spomenik, da su kosovski Albanci spremni da brane Albance Preševske doline. Redžep Selimi (poslanik pokreta Samoopredeljenje) izrazili su se konkretnije: može da započne rat.

Činilo bi se, pojavilo se pitanje koje nije previše značajno u svim balkanskim peripetijama, ali ono daje osnove za ozbiljna razmišljanja. Pre svega, treba ga razmatrati u širem kontekstu događaja poslednje decenije. Kao prvo, postavljanje očigledno antisrbskog spomenika je provokacija koja je trebalo da otkrije stepen reakcije srbskih vlasti i međunarodnih snaga. Kao drugo, pojava problema za vreme ozbiljnih pregovora između Beograda i Prištine trebalo je da izvrši određeni pritisak na srpske valsti i da podseti na mogućnosti novog/starog žarišta napetosti na teritoriji neposredno Srbije. Kao treće, bila je primenta koordinacija dejstava Albanaca na teritoriji Kosova, Makedonije i juga Srbije.

Da podsetimo da u skladu sa Kumanovskim sporazumom (jun 1999. godine) između NATO-a i jugoslovenskog Generaštaba formirana je petokilometarska demilitarizovana zona bezbendosti oko Kosova, ali na teritoriji juga Srbije. Srbskoj policiji u toj zoni je bilo dozvoljeno da koristi samo službeno oružje. Svi vojnici trebalo je da napuste zonu. U novembru 2000. godine albanski teroristi su se probili sa Kosova u Srbiju, ujedinili se sa pobunjenim Albancima iz Preševske doline (opštine Preševo, Medveđa i Bujanovac) i započeli vojna dejstva protiv srbskih civila, policije, koristeći bacače granata, minobacače i druga vatrena sredstva bliske borbe. Albanski separatisti su opremili u naseljenim mestima prave utvrđene regione i proglasili stvaranje armije – Oslobodilačke armije Preševa, Medveđe i Bujanovca sa 5000 ljudi, održali su paradu vojske u gradu Bujanovac. Njena delatnost je bila olakšana time što MUP i armija SR Jugoslavije nisu imali mogućnost da deluju u bafer zoni. Albanski teroristi su izvršili više od 400 oružanih napada na juboslovenske policijske snage i stanovništvo u zoni bezbednosti, bilo je poginulih i ranjenih. U februaru 2001. godine izvršen je napad na autobus Niš-ekspresa, sedam osoba je bilo ubijeno, a više od 40 srbskih civila ranjeno. Obratimo pažnju na to da su tada, u februaru, započeli sukobi na makedonsko-kosovskoj granici, i Albanci u Makedonij su takođe uzeli oružje u ruke. I u Preševu, i u Makedoniji, Albanci su tražili da se u krizne regione uvedu međunarodne snage, koje bi preuzele na sebe kontrolu i odgovornost za ovu zonu...

Danas, kada se Kosovo bori za konačno priznanje svoje nezavisnosti, nemirno je u Makedoniji, talasa se u Preševu, Medveđi i Bujanovcu. I svi pozivaju za posrednike međunarodne predstavnike, nadajući se da će oni još jednom rešiti pitanje u njihovu kroist. U medijima je sve češće počelo da se govori o neophodnosti dijaloga, razmatranja i kompromisnog rešenja uz podršku Evrope. Direktor Centra za analitička istraživanja Jelena Milić podseća da vlasti treba da deluju u okviru potpisanog sporazuma o primirju i amnestiji (2001. godine) za one ljude koji su učestvovali u ustanku protiv zakonite vlasti. Ona predlaže da se prema palim borcima odnosi kao prema amnestiranim vojnicima i da se ne zaboravi na kažnjavanje Srbije bombardovanjem 1999. godine.

Internacionalizacija problema je delimično uspela. Početkom januara diplomatski prestavnici zapadnih zemalja su se umešali u razmatranje pitanja spomenika. Na zajedničkom zasedanju Skupštine tri opštine 12. januara predložili su kompromisno rešenje – da se spomenik prenese na drugo mesto (niko iz Beograda na tako visoki skup nije bio pozvan). Skupština je odbacila zahtev Ivice Dačića i usvojila Deklaraciju protiv uklanjanja nacionalnih simbola i podržala aktualnu lokaciju spomenika palim borcima Oslobodilačke armije Preševa, Medveđe i Bujanovca. Poslanici su se takođe obratili sa molbom Tirani da internacionalizuje problem Preševske doline, a Srbiji Kosovu da reše pitanje u Briselu uz neposrednu pomoć Ketrin Ešton.

Na obraćanje svoje braće iz Preševa Kosovo je reagovalo momentalno. 15. januara takozvani premijer Kosova Hašim Tači sastao se sa delegacijom albanskih lidera iz Doline. Hašim Tači, u čije vreme su se rušili i nastavljaju da se ruše spomenici pravoslavne kulture na Kosovu, izjavio je novinarima da Srbija treba da poštuje demokratske standarde i da se brine o očuvanju spomenika kulture.

Ministarstvo pravde Srbije planiralo je da deluje po zakonu: Inspekcija ministarstva je došla do zaključka da je spomenik postavljen na ovom mestu nezakonito i zatražila je da se izvrši odluka o njegovom uklanjanju. Već 16. januara, dan pre isteka ultimatuma Beograda, u Preševu su se sjatili mnogobrojni zapadni novinari. Ali u gradu je bilo mirno. I tek 19. januara 200 policajaca, osiguravajući poredak, odvezlo je spomenik iz centra Preševa.

I tako je Srbija postigla svoje, ali je izvršila ustupke: spomenik neće biti demontiran, biće postavljen na drugom mestu. Za Srbiju je to poštovanje zakona, a za Albanaca utvrđivanje sopstvenih prava. Kada na Božić kosovske vlasti nisu pustile u pokrajinu predsednika Srbije, htele su da pokažu da Beograd nema suverenitet nad Kosovom. Događaji u Preševu takođe treba da pokažu rukovodstvu zemlje za ono gubi suverenitet nad svojim južnim oblastima, da su akcije Albanaca koordinisane i da mogu da računaju na podršku Zapada.

Jelena Guskova,