Moskva može da revidira uslove iznajmljivanja Bajkonura

Kazahstan je ograničio Rusiju u lansiranju raketa-nosača Proton-M, dozvolivši svega 12 lansiranja od 17. takav korak Astane može da natera Moskvu da zatraži revidiranje uslova iznajmljivanja kosmodroma Bajkonur. Po mišljenju ruskih eksperata, Kazahtan je učinio ovaj čisto politički korak kako bi podvukao svoj značaj, i posle serije pregovora strane će se ipak dogovoriti o 17 lansiranja.

Ipak već odavno se razmatra i drugi scenario razvoja događaja – potpuno odustajanje Rusije od lansiranja u Kazahstanu zbog nepopustiljivosti Astane. Pri tome u velikoj meri to šteti samom Kazahstanu, kaže dopisni član Ruske Akademije kosmonautike Jurij Karaš:

- Ovo nanosi nesumnjivu štetu nacionalnim interesima ne samo Rusije, već i Kazahtana. Radi se čak ne o novcu, već o prestižu koji daje Kazahstanu eksploatacija kosmodroma Bajkonur, zahvaljujući kojem zemlja ima počasnu titulu kosmičke sile. Ako ne bude Bajkonura, Kazahstan će ovu titulu izgubiti. Mislim da Astani to nije potrebno. Rusija će naravno žaliti, ali zbog odustajanja od Bajkonura ruski kosmički program neće mnogo izgubiti. Rusija ima svoj raketno-kosmički potencijal, gradi kosmodrom. A Kazahstan nikada neće napraviti kosmički program i nikome osim Rusije Bajkonur nije potreban.

Šta će Rusija raditi bez Kazahstana, jasno je. Ako se govori o alternativnim poligonima za lansiranje raketa-nosača, eksperti odmah nazivaju Pliseck, namenjen zalansiranje Sojuza i kosmodrom Vostočni koji se gradi na Dalekom Istoku i koji se nalazi na istoj širini kao i Bajkonur. A u slučaju odlaska Rusije sa Bajkonura na teritoriji Kazahstana će ostati vleika teritorija sa složenom infrastrukturom uz puno odstustvo kosmičkih razrada i kadrova, koji bi mogli da podržavaju ovu infrastrukturu na potrebnom nivou, kaže politikolog iz Kazahstana Dosim Saptajev.

- Kosmodrom je složena infrastruktura. Najvažniji su na kosmodromu kadrovi. Jednostavno kupiti skupu tehniku samo je pola posla. Treba imati ljude koji će servisirati ovu tehniku. U Kazahstanu takvih ljudi nema. Da pri raspadu SSSR Rusija nije dobila ovaj ksomodrom i da je rešila da realizuje kosmičke programe na drugom mestu, postavilo bi se pitanje: a ko bi na kosmodromu Bajkonur radio? Gde su ljudi koji bi mogli da održavaju ovu infrastrukturu?

Rusija iznajmljuje od Kazahstana Bajkonur do 2050. godine za 115 miliona dolara godišnje. Pre mesec dana šef Kazkosmosa Talgat Musabajev je saopštio da njegov resor razmatra nacrt novog sporazuma sa Rusijom o Bajkonuru, koji može da podrazumeva postepeno odustajanje od odnosa zakupa. Po rečima izvora u ruskoj raketno-kosmičkoj industriji, Musabajev je krajem prošle godine obežao da nje negova agencija dalje koristtii mehanizam usaglašavanja planova lansiranja raketa kao polugu pritiska na Rusiju. Istovremeno zvaniči Kazahstan je uverio rusko MIP da ne vidi nikakve prepreke za plodotvornu sradnju u kosmičkoj sferi. Ipak sporovi o zakupu kosmodroma Bajkonur koji se redovno pojavljuju potvrđuju suprotno.

Margarita Bogatova,