Sve oči uprte u Arktik

Na Arktiku je budućnost. Do takvog zaključka dolazi svako razmatranje perpsektiva razvoja čovečanstva na bilo kom forumu. O tome se govorilo i na forumu Vrata u Arktik koji se odvija ovih dana u norveškom gradiću Tromse, koji lokalno stanovništvo smatra prestonicom Arktika.

Trećina svetskih rezervi gasa i 15% svetskih rezervi nafte, 9 miliona stanovnika i najkrhkija priroda – sve to čini Arktik složenim, ali vrlo privlačnim regionom kako za biznis, tako i za političare i diplomate. Osam arktičkih država koje ulaze u arktički savet (Rusija, Norveška, Kanada, Finska, Švedska, Island, SAD i Danska) došlo je do važnog zaključka – na Arktiku treba voditi mirni dijalog, i vojna intervencija u ovom regionu jednostavno je nedopustiva. Rusija koja ima najveću arktičku teritoriju, osim aktivnog osvajanja regiona, aktivno sarađuje sa drugim zemljama u toj oblasti. Saradnja Rusije sa Norveškom na Arktiku traje već nekoliko decenija, kometariše za Glas Rusije ministar inostranih poslova Norveške Espen Bart Eide:

- Mi smo plodotvorno sarađivali sa Rusijom niz godina. Kod nas postoji nekoliko institucinalnih okvirnih sporazuma. Barencova, evro-arktička saradnja, koja će ovih godina navršiti 20 godina, Arktički savet pripolarnih zemalja. I što je još važnije, činjenica da su Rusija i Norveška postigle dogovor da ćemo sve sporove regulisati u skladu sa slovom Konvencije UN za pomorsko pravo. Pitanje nije u tome da li su se zemlje dogovorile ili nisu o pojedinim pitanjima, zato što je to velika retkost. Ja sam ministar inostranih poslova i svaki dan imam posla sa neslaganjima u mišljenju. Ovde je glavno koliko je slično naše viđenje toga po kojoj shemi treba tražiti rešenja. I mislim da na Arktiku takvo viđenje postoji.

U celini, ministar inostranih poslova Norveške okarakterisao je saradnju sa Rusijom na Arktiku kao aktivnu. Sa njim se saglasio i njegov kolega, bivši premijer Švedske Karl Bilt, koji takođe pozitivno govori o saradnji sa Rusijom u Arktiku.

- Sve zemlje članice Arktičkog saveta zabrinute su za očuvanje krhkog biološkog diverziteta Arktika, zainteresovane za jačanje međunarodne saradnje u regionu, nedopuštanje vojnog konflikta, rešavanje pitanja osvajanja prirodnih resursa.

Naredni predsedavajući Akrtičkog saveta je Kanada. Njeno predsedavanje će otvoriti novi, drugi ciklus predsedavanja od trenutka osnivanja organizacije 1996. godine. Ministar zdravlja i ekonomskog razvoja severnih teritorija Kanade Leano Aglukak za važan momenat u arktičkom dijalogu smatra saradnju sa narodnostima koje žive na severu:

- Kod nas postoji dogovor o teritorijalnim pretenzijama, koji pomaže da se rešavaju ova pitanja. Ipak važan deo je informisanje međunarodne zajednice o tome da je neophodno štititi divlju prirodu, svoju zemlju i one narode koji su vekovima živeli na severnim teritorijama. Važno je imati dijalog sa malim narodnostima koje žive u tim regionima o kojima govorimo.

Rastuće interesovanje za Arktik od strane zemalja i udruženja koja nemaju direktan izlaz u region još jednom demonstrira njegove ogromne perspektive za čovečanstvo. Član komisije EU za ribolov i pomorske poslove Marija Damanaki je saopštila da već do maja EU očekuje rešenja Arktičkog saveta o tome da li će unija postati udruženje-posmatrač. Učesnici Saveta nisu protiv aktivnog interesovanja Južne Koreje, Kine, EU, Singapura prema Arktiku. Prema njihovom mišljenju, to dodaje prestiž organizaciji i čini je važnom platformom za razmatranje perspektiva razvoja ovog regiona.

Margarita Bogatova,