I ponovo šalom, gospodine Netenjahu

Rezultati parlamentarnih izbora u Izraelu u celini odgovaraju prognozama.

Blok partije Likud i Naš dom Izrael koji je domiirao u prethodnom sazivu dobio je 31 mandat od 120. Intrigu je u novi parlament unela centristička partija Ješ Atid (Ima budućnosti). Partiju koju je tek prošle godine formirao TV voditelj Jair Lapid, dobila je 19 poslaničkih mandata. Treća među liderima je partija levog centra Avoda sa 15 mandata, pod rukovodstvom Šeli Jahimovič. Opšta slika je takva da desne i religiozne partije, sa jedne strane, leve i arapske partije sa druge, sastavile su paritet, osvojivši po 60 mesta. Konačnu odluku o tome ko reba da formira vladu treba da donese predsednik Izraela Šimon Peres. Ali pošto je za sada nejasno u koju stranu će se okrenuti Ješ Atid, centristička partija, formiranje kabineta može da se otegne.

Benjamin Netenjahu ima koga da odabere za saveznike u koaliciji, sa svoje strane rekao je u intervjuu za Glas Rusije docent MGIMO Nikolaj Surkov:

- Postoje dve varijante: ili će to biti levi centar, ili će biti desne, ultradesne i ortodoksalne religiozne stranke. Ono što raduje u pogledu novih izbora to je izvesni uspon levih partija koje ako ne mogu da pretenduju na većinu, u krajnjoj liniji biće ozbiljna konkurencija, i možda će zatim ipak nekako uticati na izraelsku politiku.

U skorijoj perspektivi levi teško da mogu da formiraju čak koaliciju u parlamentu, istakla je za Glas Rusije pisac i novinar Rejčel Šebi: Glavni razlog je u tome što su levi vrlo razjedinjeni. Ni jedna od levih partija ne može sada da bude alternativa partiji Netenjahua. Zbog svoje razjedinjenosti oni takođe ne mgou da formiraju bilo kakav blok, nemaju sloge čak ni povodu toga šta uopšte treba činiti.

Između ostalog, i za Benjamina Netenjahua neće biti lako da formira parlamentarnu koaliciju i novu vladu. Još teže će biti novom kabinetu u radu, pošto ni jedna od stranaka koje su prošle u parlament, ni jedan od političkih ldiera ne može da ponudi neko delotvorno rešenje zadataka koji stoje pred Izraelom. To su jevrejska naselja i Istočni Jerusalim, koji su neodvojivi od konteksta čitavog arapsko-izraelskog konflikta i uporno ne podležu regulisanju skoro čitav vek. Nuklearni program Irana takođe ostaje nasušni za Izrael. Iran sa svoje strane takođe je nepomirljiv i jača podršku antiizraelskim terorističkim grupacijama svuda gde može.

Složeni su odnosi Izraela i sa svojim strateškim saveznikom i partnerom SAD. U američo-izraelskom pravcu se vidi osetno zahlađenje. Izraelci ne shvataju najbolje stav američkih vlasti u pogledu takozvanog arapskog proleća. Gigantski korak unapred zabeležen je u odnosima Izraela i Rusije. Po svemu sudeći, ova tendencija će biti nastavljena, između ostalog u vidu pukotine u američko-izraelskom prijateljstvu, smatra politikolog.

Najverovatnije Benjanim Netenjahu će ponovo stati na čelo izraelske vlade. To će se desiti već treći put. Treba mu nesumnjivo na tom čestitati, ali ne treba zavideti, pošto je nemoguće predvideti čak pola godine unapred u kakvim uslovima će se naći zemlja kojom rukovodi. Najbolje je reći Benjaminu Netenjahuu: Šalom! To na hebrejskom može da znači ne samo „dobar dan“, već i „mir vama“.

Nikita Sorokin,