Program UN „Misli-jedi-sačuvaj“

UN poziva na štedljivost. Svetska organizacija za hranu FAO počela je da populariše program orijentisan na odgovorniji odnos potrošača prema namirnicama. Program pod nazivom "Misli-jedi-sačuvaj" treba da podstakne potrošača da ne baca namirnice, da ne kupuje suvišno i da ne podleže reklami.

UN smatraju bacanje hrane štetnim, kako sa ekonomske tačke gleditša, tako i sa tačke gledišta zaštite životne sredine. Neekonomična potrošnja, između ostalog, povlači rast cena na prehrambenim tržištima. Osim toga, to nije etično: za sada u jednim regionima ljudi gladuju, a u drugim ogromna količina hrane dospeva na đubrište. Program UN je propagandni korak, a veliki gubici hrane su posledica niskog kvaliteta produckije, uveren je ekspert Instituta za međunarodnu ekonomiju i odnose RAN Andrej Volodin:

- Kvalitet namirnica u poslednjih 20-25 godina brzo se pogrošava, i UN nisu preduzele dovoljno napora da proces ako ne preseku, onda da zaustave. Ideja izvlačenja maksimalnog profita iz proizvodnje poljoprivredne prokucije dominira. Uz to ideja je začinjena velikim udelom ne uvek tačne reklame. Sada kada su se UN uključile u proces poboljšanja kvaliteta produkcije, to se čini ne previše ubedljivim. Realni efekat poboljšanja kvaliteta poljoprivredne produkcije može da da stroga međudržavna kontrola njenog kvaliteta. Ali na nju treba da pristanu transnacionalne korporacije, koje proizvode ovu produkciju.

U uslovima ekonomske, finansijske i prehrambene krize, poziv na štedljivost i socijalnu odgovornost sasvim je opravdan. Komentariše akademik Ruske akademije poljoprivrednih nauka Aleksandar Žučenko:

- To je objektivan program u uslovima nastale situacije demografskog buma, smanjenja rezervi energetskih resursa, zagađenja životne sredine u sve većim razmerama. Naravno, to treba da bude sveprisutni sistem štednje.

Gubici od toga što potrošači bacaju namirnice samo je vrh ledenog brega. Osnovne gubitke trpe proizvođači, posebno u zemljama u razvoju. To je vezano sa odsustvom ili laganim uvođenjem inovacionih tehnologija. Zbog zastrelih načina čuvanja i prerade namrinica, veliki njihov deo se kvari pre nego što dospe na sto potrošača. Radi smanjenja tih troškova treba razvijati proizvodnju u poljoprivredi, koordinišući saradnju u agrarnoj sferi. tim putem su pošle, na primer, zemlje BRIKS – grupe od pet država koje se brzo razvijaju sa stanovništvom od skoro 3 milijarde ljudi, podvlači Andrej Volodin.

- Kvalitet produkcije u Indiji i Kini malo je preteran. Ovde je dovoljno pogledati na stranice indijskih i kineskih listova, gde je mnogo kritike u tom pogledu. Ali sama ideja međudržavne saradnje u okviru BRIKS pruža mogućnost jačanja kontrole nad kvalitetom produkcije.

Verovatno će naredni korak FAO biti obraćanje svetskim proizvođačima. Ali uzimajući u obzri da potrošače čini 6 milijardi ljudi, poziv na štedljivost je vrlo važno. Najvažnije je da dopre do svakog čoveka.