Програм УН „Мисли-једи-сачувај“

УН позива на штедљивост. Светска организација за храну ФАО почела је да популарише програм оријентисан на одговорнији однос потрошача према намирницама. Програм под називом "Мисли-једи-сачувај" треба да подстакне потрошача да не баца намирнице, да не купује сувишно и да не подлеже реклами.

УН сматрају бацање хране штетним, како са економске тачке гледитша, тако и са тачке гледишта заштите животне средине. Неекономична потрошња, између осталог, повлачи раст цена на прехрамбеним тржиштима. Осим тога, то није етично: за сада у једним регионима људи гладују, а у другим огромна количина хране доспева на ђубриште. Програм УН је пропагандни корак, а велики губици хране су последица ниског квалитета продуцкије, уверен је експерт Института за међународну економију и односе РАН Андреј Володин:

- Квалитет намирница у последњих 20-25 година брзо се погрошава, и УН нису предузеле довољно напора да процес ако не пресеку, онда да зауставе. Идеја извлачења максималног профита из производње пољопривредне прокуције доминира. Уз то идеја је зачињена великим уделом не увек тачне рекламе. Сада када су се УН укључиле у процес побољшања квалитета продукције, то се чини не превише убедљивим. Реални ефекат побољшања квалитета пољопривредне продукције може да да строга међудржавна контрола њеног квалитета. Али на њу треба да пристану транснационалне корпорације, које производе ову продукцију.

У условима економске, финансијске и прехрамбене кризе, позив на штедљивост и социјалну одговорност сасвим је оправдан. Коментарише академик Руске академије пољопривредних наука Александар Жученко:

- То је објективан програм у условима настале ситуације демографског бума, смањења резерви енергетских ресурса, загађења животне средине у све већим размерама. Наравно, то треба да буде свеприсутни систем штедње.

Губици од тога што потрошачи бацају намирнице само је врх леденог брега. Основне губитке трпе произвођачи, посебно у земљама у развоју. То је везано са одсуством или лаганим увођењем иновационих технологија. Због застрелих начина чувања и прераде намриница, велики њихов део се квари пре него што доспе на сто потрошача. Ради смањења тих трошкова треба развијати производњу у пољопривреди, координишући сарадњу у аграрној сфери. тим путем су пошле, на пример, земље БРИКС – групе од пет држава које се брзо развијају са становништвом од скоро 3 милијарде људи, подвлачи Андреј Володин.

- Квалитет продукције у Индији и Кини мало је претеран. Овде је довољно погледати на странице индијских и кинеских листова, где је много критике у том погледу. Али сама идеја међудржавне сарадње у оквиру БРИКС пружа могућност јачања контроле над квалитетом продукције.

Вероватно ће наредни корак ФАО бити обраћање светским произвођачима. Али узимајући у обзри да потрошаче чини 6 милијарди људи, позив на штедљивост је врло важно. Најважније је да допре до сваког човека.