Otvaranje ruske ekspozicije u Aušvicu

27. januara u Poljskoj, u Državnom muzeju „Aušvic-Birkenau“ u gradu Aušvicu, ponovo će biti otvorena ruska ekspozicija. Sovjetski vojnici su na ovaj dan 1945. godine oslobodili logor smrti.

Preko 1,1 miliona ljudi je poginulo u Aušvicu – logoru smrti, koji je osnovan specijalno radi uništavanja „nižih rasa“ i političkih protivnika nacista. Među njima je oko 900.000 Jevreja, najmanje 140.000 Poljaka i oko 23.000 Roma. Na teritoriji bivšeg logora smrti od 1947. godine radi muzej i vrše se istraživanja, ali precizan broj mrtvih nije utvrđen.

Većina sužanja je ubijana u gasnim komorama odmah po dolasku. Niko ih nije brojao. Među njima je bilo i staraca, i bolesnika, oko 230.000 dece mlađe od 16 godina. Po svedočanstvu preživelih, u krematorijumu je svakodnevno spaljivano oko 8.000 leševa. Ešaloni osuđenika su dolazili iz preko 30 zemalja.

Ostali su bili upućivani na prinudni rad. Skoro niko nije uspeo da preživi. Sovjetski vojnici su u logoru zatekli samo 7.000 ljudi, rekao je veteran Ivan Martinuškin, koji je učestvovao u oslobođenju logora:

- Video sam pocrnele ljude, umotane, neke u pokrivače, neke u zatvorsku odeću. Bilo je teško čak i videti lica ovih ljudi. Jedino što se moglo videti bile su blistave oči u kojima je bila radost oslobođenja, radost zbog toga što se taj pakao zaršio, što su slobodni i mogu sami sobom da upravljaju.

Veći deo zatočenika je umro od batina i bolesti. Sužnji su za jedan dan dobijali 300 grama hleba i litar retke čorbe. Postepeno su se pretvarali u „muslimane“ – tako su se u logorskom žargonu nazivali ljudi, glađu dovedeni do stanja skeleta koji su bili kost i koža.

Takođe, u logoru su vršeni medicinski eksperimenti na živim ljudima: radi testiranja lekova po narudžbini nemačkih farmaceutskih kompanija, bili su zaraženi malarijom i hepatitisom, muškarci su kastrirani, žene su sterilizovane. Nacistički dželati nisu osećali mi mrvicu sažaljenja prema svojim žrtvama. Doktor Mengele, „Anđeo smrti“ kako su ga nazivali zatvorenici, dolazio je do krajnjeg stepena okrutnosti. Između ostalog, proučavao je anatomiju na živim bebama.

Organizatori ruske ekspozicije su smatrali da posetioci odmah treba da dožive sav užas koji su osećali ljudi nalazeći se u logoru, istakla je glavni urednik republičkog muzejskog centra DIM Olga Sokolova:

- Da bi čovek ušao i odmah shvatio: pred njim se nalazi nešto strašno. Izuzetak je deo ekspozicije posvećen oslobođenju. Ova tačka treba da bude manje-više optimistička.

U muzeju „Aušvic-Birkenau“ predstavljene su nacionalne ekspozicije iz osam zemalja: Poljske, Holandije, Slovačke, Češke, Austrije, Mađarske, Francuske i Belgije. Jedan blok je posvećen romskom narodu. Poslednjih pet godina ruski deo je bio zatvoren. Zvanično zbog „modernizacije“, a u stvari zbog političkih nesuglasica.

Otvaranje nove ekspozicije daje nadu da će napokon moći da se zaborave trenutne protivrečnosti i da će ljudi moći da se usredsrede na glavnom – na dužnom sećanju na poginule. Među njima je bilo i mirnih stanovnika, proteranih iz SSSR, i oko 15.000 zarobljenih crvenoarmejaca, istakao je zamenik direktora muzeja Velikog otadžbinskog rata Viktor Skrjabin:

- Zadatak ekspozicije je, pre svega, da se još jednom naglasi suština nacizma. Kao drugo, da se naglasi tragedija i hrabrost, da se ukaže poštovanje hrabrosti sovjetskih građana, vojnika koji su bili u ovom koncentracionom logoru. Kao treće, da se naglasi oslobodilačka uloga Crvene armije.

Aušvic je najveći, ali ne i jedini logor smrti nacista. Na teritoriji Trećeg rajha delovalo je 10 takvih „mašina za ubistva“, od kojih su četiri bile u Poljskoj. U okviru „bobe za čistotu rase“ u njima je ubijeno oko 3 miliona ljudi.

Marija Dunajeva,