Snovi i bajke Mejera Akselroda

Krajem januara u izložbenom centru „Artefakt“ u Moskvi biće otvorena izložba „U ovim redovima je sve: i što je sanjano...“. Na njoj će biti predstavljeno oko 30 radova poznatog umetnika HH veka Mejera Akselroda (1902-1970).

Sudbina Akselrodovih dela je bila čudna i složena. Njegovi radovi se nisu uklapali u kontekst sovjetske umetnosti, bili su previše samosvojni, previše nerazumljivi, previše romantični. Njegovi učitelji bili su priznati ruski majstori Vladimir Favorski i Sergej Gerasimov. Akselrod je pronikao u tananosti klasične škole, ali se nije zaustavljao na postignutom. Bio je poklonik majstora italijanskog preporoda, s oduševljenjem se odnosio prema francuskim impresionistima i postimpresionistima. Gledalac – dobar poznavalac će u njegovim delima lako prepoznati uticaj Modiljanija i Van Goga.

On nije zabranjivan i nije proganjan, nije sedeo bez posla: ukrašavao je knjige, bio je poznat kao pozorišni umetnik, postao je autor fresaka za film Sergeja Ejzenštajna „Ivan Grozni“ koji se smatra klasikom svetskog kinematografa. Istovremeno, njegovi radovi su nerado izlagani. Za života su održane samo dve njegove personalne izložbe – i to u Rostovu na Donu. A prva velika retrospektivna ekspozicija u glavnom gradu otvorena je tek 1972. godine, dve godine posle smrti umetnika. Još za života poređen je s Markom Šagalom, a poznati istoričar umetnosti Mihail Alpatov je pisao: „Akselrodova umetnost će sa vremenom biti ocenjena kao umetnost najvećeg slikara današnjice.“

Po sećanju kćerke umetnika, pesnikinje Jelene Akselrod, posle njegove smrti „muzej kao da se prenuo i pohitao je da kupuje radove, lov na njih započeli su kolekcioneri, domaći i strani.“ Upravo tada su njegova dela kupili Tretjakovska galerija, Ruski muzej, Muzej likovnih umetnosti „Puškin“ i mnoštvo muzeja u provinciji.

Okosnicu ove izložbe predstavljaju grafički radovi iz 1920-30-ih godina. To su ilustracije za dela pisaca kao što su Šolom-Alejhem, Isak Babelj, Anton Čehov i mnogi drugi, kao i crteži jevrejskih mestašaca u kojima su protekli detinjstvo i mladost umetnika i koja su ostavila dubok uticaj na njegovu sudbinu i stvaralaštvo.

Posebnu pažnju privlače njegove „priče“ temperom o krajevima u kojima je boravio, već u drugoj polovini HH veka. To je Pribaltika koju je umetnik video kao „Zemlju iz bajki braće Grim“: stubovi u obliku strela i gotske kupole koje streme uvis na pozadini tirkiznog neba.

- Evo ga, pejzažnog ovaploćenja sna moskovskog intelektualca o Raju na Zemlji. 60-ih godina, kad je jedini gutljaj slobode za sovjetsku stvaralačku inteligenciju bila Pribaltika, nejbolji predstavnici ovog „sloja“ pokušavaju da zabeleže njene likove u stihovima i prozi, na papiru i platnu. I da poklone nama na totalitarnom istoku skoro zapadni san o slobodi, moru i jedrima; ono što toliko nedostaje u večnoj moskovskoj jeseni.

Naziv izložbe je citat iz pesme mlađeg savremenika Mejera Akselroda, izvanrednog moskovskog pesnika Pavela Kogana, koji je poginuo u Drugom svetskom ratu. Obojica su u mladosti stigla u prestonicu iz zapadnih krajeva Ruskog carstva, obojica su bila tipični predstavnici moskovske stvarlačke omladine iz sredine veka i čak su živeli vrlo blizu, na susednim metro stanicama.

Danas popularnost Akselrodovog stvaralaštva raste iz godine u godinu, njegova dela se sve češće pojavljuju na aukcijama ruskih i zapadnoevropskih aukcijskih kuća, za poslednjih nekoliko godina organizovano je nekoliko veliki izložbi.

Armen Apresjan,