Mirovnjaci u maskama smrti

U jednom od poslednjih brojeva italijanskog lista L’Espresso objavljena je fotografija vojnika iz sastava francuskog vojnog kontingenta u Maliju. Lice vojnika skriva takozvana maska smrti – prikaz ljudske lobanje.

Takve maske, prema rečima tog lista, mogu da se vide na učesnicima realih bornih akcija u različitim žarištima planete, najamnicima i borcima jedinica komandos. Novine zaključuju da se francuska misija mirovnjaka u Maliju pretvara u rat prema poznatim scenarijima iz prošlosti i današnjosti.

To je savremeni lik rata, ciničan i spontan, - piše, između ostalog, L’Espresso. - Taj prikaz je slabo povezan sa predstavom o vojniku-mirovnjaku, koji ostvaruje humanitarnu misiju. On se čini izaslanikom smrti, koji uništava sve živo na šta naiđe. Maske poput prikazane na fotografiji, - piše list, - često stave američki, britanski, danski i nemački vojnici kao amajlije protiv smrti, s kojom se svaki dan suočavaju u avganistanskim dolinama. Te maske skrivaju njihova realna lica, jer je važna samo njihova pripadnost jedinicama i krvavo bratstvo pod neprijateljskom vatrom.

Kako precizira L’Espresso, na fotografiji je prikazan vojnik Strane Legije, čiji su borci oduvek bili odani ideji lepe smrti. U tu legiju dolaze ljudi bez imena i državljanstva, koji su željni avantura. Oni, - ironizira list, - formiraju bornu elitu socijalističke Francuske, koja ima mirotvornu misiju u Maliju. Ostavimo po strani aluziju na političku pozadinu savremene Francuske, koja je poslala svoje vojnike u afričke pustinje. Za te vojnike je važna realnost konkretnog trenutka – na jednoj strani su oni sa oružjem u rukama, na drugoj je protivnik. Dilema je život ili smrt. Sve ostalo nije važno. Zato se na nekim licima nalaze maske smrti.

Jedan od vojnih eksperata – šef odelenja evropske bezbednosti Instituta Evrope Dmitrij Danilov nije sklon da se upoređuju operacije u Maliju i misija u Avganistanu. U svojoj bivšoj koloniji Francuska nije tuđinac, ona tamo oseća svoju posebnu odgovornost, - smatra on, - mada to nije uslov uspeha.

- Situacija je dosta teška, ona se, prirodno, podgrejava spolja. Tamo siguno ima spoljni uticaj, između ostalog, od strane mreže međunarodnog terorizma, ima već nekih dokaza toga. Jasno je da neće doći do brze pobede. Oseća se i to da Fruncusku nisu mnogo podržali partneri iz EU. Zato je logično da se pretpostavi da se Francuzi, koji ratuju na afričkoj teritoriji, osećaju u određenoj izolaciji. Taj bi osećaj mogao da ozbiljno utiče na efikasnost akcija francuskog kontingenta.

Protiv upoređivanja sa Avganistanom istupa i bivši tuniski ministar masovnih komunikacija i diplomata Usama Romdani. U svom komentaru pod naslovom Rat u Maliju: niko neće dopustiti drugi Avganistan, objavljenom u listu Al Arabiya, koji izlazi u UAE, on je napisao da ni SAD, ni evropski saveznici nemaju ni najmanju želju da se zaglibe u novi rat. Pored toga, piše Romdani, strane vojne misije postaju sve manje privlačne u uslovima borbe protiv finansijskih problema. Borne akcije čak današnjih razmera tražiće od Francuske prema proračunima, 400 000 evra svaki dan. Radi upoređena – čitava operacija u Libiji je koštala Francusku 1,2 milijarde evra. Međutim, alternative nema - ne sme se dopustiti na pragu Evrope novo utočište terorizma.

Ekspert za pitanja borbe protiv terorizma iz Nemačkog Fonda nauke i politike Gido Štajnberg ne poriče neophodnost vojnog mešanja u konflikt, ali ne vidi političkku strategiju u daljim akcijama.

- Ne vidim alternativu. Međutim, intervencija svedoči o političkoj propasti. Neophodnost vojnog mešanja postoji davno, ali političari nisu mogli da dođu do jedinstvenog mišlenja. Sudeći po svemu, nemaju ni koncepciju akcija. Niko ne zna, šta je potrebno da se u Maliju stvori normalna vojska. Mada je rešenje o itntervenciji pravilno, ono svedoči da čitava politika u tom regionu nije bila ispravna.

Političari mogu da spore, dok vojnici imaju konkretnije zadatke. Nedavno je kancelar Angela Merkel još jednom potvrdila da Nemačka neće poslati svoje vojnike u Mali. Hoće li maske podići borbeni duh Francuza?