Jermenija bira predsednika

Dvesta posmatrača iz zemalja ZND pratiće predsedničke izbore u Jermeniji. Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PSSE) takođe neće ostati po strani: ona u Jerevan šalje oko 30 svojih predstavnika. Glasanje će biti održano 18. februara. Stručnjaci kao favorita u trci za predsednika ističu aktuelnog šefa države Serža Sargsjana.

Na najvišu dužnost u Jermeniji pretenduje sedam kandidata. Suparnici aktuelnog predsednika su lider partije „Sloboda“ Grant Bagratjan, predsednik upravnog odbora stranke „Nasleđe“ Rafi Ovanisjan, rukovodilac „Nacionalnog samoopredelenja“ Parujr Ajrikjan, bivši ministar inostranih poslova Nagornog Karabaha Arman Melikjan, politikolog Andreas Gukasjan i stručnjak za epove Vardan Sedrakjan.

Predizborna kampanja nije protekla bez skandala. Najveći od njih je bio atentat na jednog od pretendenata na predsedničku fotelju – Parujra Ajrikjana. Kandidat je ranjen u rame i nekoliko dana je proveo u bolnici. Ajrikjan se čak obratio Ustavnom sudu republike s molbom da se izbori odlože za dve nedelje, ali je kasnije povukao svoj zahtev. Razloga za nervozu imao je i drugi kandidat – Grant Bagratjan. Zlonamernici su napali jedan od njegovih predizbornih štabova. Istina, šteta je ograničena na nekoliko pocepanih plakata. A još jedan pretendent, Andreas Gukasjan, je agitacione manifestacije zamenio gladovanjem ispred predsedničke rezidencije.

Bez obzira na široku paletu političkih boja koje kandidati predstavljaju, sociolozi predviđaju pobedu aktuelnog predsednika. Ankete, koje su sprovele različite organizacije, kako lokalne, tako i međunarodne – nekoliko dana pre izbora, Seržu Sargsjanu daju do 70 odsto glasova. U ovome nema ničeg neočekivanog – to je rezultat politike koju je šef države sprovodio za vreme svoje vladavine, uveren je stručnjak Finansijskog univerziteta pri Vladi Ruske Federacije Aleksandar Šatilov.

- Kao prvo, uspeo je da pokaže da nije bleda senka (Roberta) Kočarjana (ranije su ga neki smatrali slabim dvojnikom bivšeg predsednika). S druge strane, uspeo je da se dogovori s dvojicom najopasnijih suparnika – istim ovim Kočarjanom i Ter-Petrosjanom da ne učestvuju na izborima. Usled toga izbori se odvijaju u ključu prilično sigurnom za Sargsjana: on praktično nema ozbiljnih suparnika.

Po mišljenju analitičara Sargsjan je uspeo da dovede u ravnotežu političku situaciju u zemlji. Između ostalog, mnogim opozicionim delatnicima – istom ovom prvom predsedniku Jermenije Levonu Ter-Petrosjanu – pružio je mogućnost da učestvuje u političkom životu, da uđe u zakonodavnu skupštinu Jerevana. Svi ovi koraci su bitno oslabili žar protesta koji su u Jermeniji izbili posle izbora 2008. godine. A i spoljna politika aktuelnog predsednika je prilično odmerena, ističe stručnjak Instituta za međunarodna istraživanja Leonid Gusjev.

- Što se tiče odnosa s Rusijom, on ima prilično pragmatičan program saradnje. Jermenija ulazi u Organizaciju ugovora o zajedničkoj bezbednosti, sarađuje s nama u mnogim ekonomskim projektima. Mislim da će, kad bude izabran na dužnost predsednika, nastaviti da vodi istu politiku.

Istovremeno, po rečima stručnjaka, Sargsjan „ne navija svu vodu na jednu vodenicu“. Odnosno, nastavlja politiku zbližavanja i s EU i s Vašingtonom.

Glavna stvar koju ističu posmatrači uoči glasanja jeste to da su svim kandidatima obezbeđeni jednaki uslovi. A po mišljenju jermenskih političkih analitičara, ovi predsednički izbori se od prethodnih razlikuju po slobodi, i treba da vrate poverenje većine stanovništva Jermenije prema vlasti. Još jedna specifičnost kampanje je, po njihovom mišljenju, bilo ne samo to što postoji politička opozicija, koja teži ka smeni vlasti, već i „profesionalne opozicije“, čije mišljenje će sledeća vlada uzimati u obzir.

Andrej Smirnov,