Јерменија бира председника

Двеста посматрача из земаља ЗНД пратиће председничке изборе у Јерменији. Парламентарна скупштина Савета Европе (ПССЕ) такође неће остати по страни: она у Јереван шаље око 30 својих представника. Гласање ће бити одржано 18. фебруара. Стручњаци као фаворита у трци за председника истичу актуелног шефа државе Сержа Саргсјана.

На највишу дужност у Јерменији претендује седам кандидата. Супарници актуелног председника су лидер партије „Слобода“ Грант Багратјан, председник управног одбора странке „Наслеђе“ Рафи Ованисјан, руководилац „Националног самоопределења“ Парујр Ајрикјан, бивши министар иностраних послова Нагорног Карабаха Арман Меликјан, политиколог Андреас Гукасјан и стручњак за епове Вардан Седракјан.

Предизборна кампања није протекла без скандала. Највећи од њих је био атентат на једног од претендената на председничку фотељу – Парујра Ајрикјана. Кандидат је рањен у раме и неколико дана је провео у болници. Ајрикјан се чак обратио Уставном суду републике с молбом да се избори одложе за две недеље, али је касније повукао свој захтев. Разлога за нервозу имао је и други кандидат – Грант Багратјан. Злонамерници су напали један од његових предизборних штабова. Истина, штета је ограничена на неколико поцепаних плаката. А још један претендент, Андреас Гукасјан, је агитационе манифестације заменио гладовањем испред председничке резиденције.

Без обзира на широку палету политичких боја које кандидати представљају, социолози предвиђају победу актуелног председника. Анкете, које су спровеле различите организације, како локалне, тако и међународне – неколико дана пре избора, Сержу Саргсјану дају до 70 одсто гласова. У овоме нема ничег неочекиваног – то је резултат политике коју је шеф државе спроводио за време своје владавине, уверен је стручњак Финансијског универзитета при Влади Руске Федерације Александар Шатилов.

- Као прво, успео је да покаже да није бледа сенка (Роберта) Кочарјана (раније су га неки сматрали слабим двојником бившег председника). С друге стране, успео је да се договори с двојицом најопаснијих супарника – истим овим Кочарјаном и Тер-Петросјаном да не учествују на изборима. Услед тога избори се одвијају у кључу прилично сигурном за Саргсјана: он практично нема озбиљних супарника.

По мишљењу аналитичара Саргсјан је успео да доведе у равнотежу политичку ситуацију у земљи. Између осталог, многим опозиционим делатницима – истом овом првом председнику Јерменије Левону Тер-Петросјану – пружио је могућност да учествује у политичком животу, да уђе у законодавну скупштину Јеревана. Сви ови кораци су битно ослабили жар протеста који су у Јерменији избили после избора 2008. године. А и спољна политика актуелног председника је прилично одмерена, истиче стручњак Института за међународна истраживања Леонид Гусјев.

- Што се тиче односа с Русијом, он има прилично прагматичан програм сарадње. Јерменија улази у Организацију уговора о заједничкој безбедности, сарађује с нама у многим економским пројектима. Мислим да ће, кад буде изабран на дужност председника, наставити да води исту политику.

Истовремено, по речима стручњака, Саргсјан „не навија сву воду на једну воденицу“. Односно, наставља политику зближавања и с ЕУ и с Вашингтоном.

Главна ствар коју истичу посматрачи уочи гласања јесте то да су свим кандидатима обезбеђени једнаки услови. А по мишљењу јерменских политичких аналитичара, ови председнички избори се од претходних разликују по слободи, и треба да врате поверење већине становништва Јерменије према власти. Још једна специфичност кампање је, по њиховом мишљењу, било не само то што постоји политичка опозиција, која тежи ка смени власти, већ и „професионалне опозиције“, чије мишљење ће следећа влада узимати у обзир.

Андреј Смирнов,