Moskovljani marširali radi zaštite dece

Marš za zaštitu dece je održan u subotu u centru Moskve. Radi povorke i mitinga se okupilo, prema nekim procenama, oko 20 hiljada ljudi. Da izađu na ulicu ih je naterala smrt u prijemnoj američkoj porodici trogodišnjeg Maksima Kuzmina. Učesnici akcije smatraju da je neophodno vratiti u Rusiju njegovog brata Kirila obustaviti međunarodno posvajanje.

Mnogi su vezali za rukave trake s natpisom, Kirile, mi smo s tobom! da bi izrazili podršku detetu, koje se sve do sada nalazi u porodici, gde je poginuo njegov brat. Učesnike akcije je iritirala izjava američkih vlasti da je Maksim Kuzmin tobože sam naneo sebi smrtonosne povrede. Na mestu sprovođenja akcije su bile smeštene fotgrafije ruske dece, posvojene u SAD-ama, a koja su tamo poginula u prijemnim porodicama.

Poslanik Državne dume Aleksandar Karelin je izjavio na mitingu da Rusija sama može da se stara o svojoj deci. On je pozvao prisutne da podrže rusku decu i ulože napore da bi se im obezbedio dobar život u Rusiji. Šef Ruskog opštenarodnog saveza Sergej Baburin je podvukao da se danas vlasti bave tim problemom.

- Naša je glavna parola: Rusi moraju da više rađaju! Za nas je osnovni problem dece, zaštite detinjstva, materinstva, učvršćenja porodica. 20 godina se borimo za to. Drago nam je što su se vlasti danas ne samo na rečima, već na delu okrenule tom problemu. Sve ćemo činiti da bi ga rešili. Zato smo ovde.

Mladi učesnik marša i mitinga Artem Senatorov za sada nema decu, ali ga nije ostavila ravnodušnim sudbina braće Kuzminih.

- Moji su roditeli u penziji. Sećam se kako su oni mene podizali, vidim da su željni unuka. Deca su sveta stvar. Mi smo za to da ona budu srećna. Mi smo za to da bi određeni zakoni bili stroži.

Miting se završio istupanjem Dijane Gurckaja. Ova je pevačica jedan od osnivača Fonda pomoći slepoj deci i onoj, koja imaju slab vid, «Na poziv srca». Posle nastupa ona je rekla da je neophodno promeniti pre svega odnos ljudi prema deci-siročadi. Naša je zemlja sposobna na ljubav. Čuvaćemo svoju decu.

U mitingu su učestvovali predstavnici 4 parlamentarne, a takođe 16 neparlamentarnih stranaka i više od 100 društvenih organizacija.