Московљани марширали ради заштите деце

Марш за заштиту деце је одржан у суботу у центру Москве. Ради поворке и митинга се окупило, према неким проценама, око 20 хиљада људи. Да изађу на улицу их је натерала смрт у пријемној америчкој породици трогодишњег Максима Кузмина. Учесници акције сматрају да је неопходно вратити у Русију његовог брата Кирила обуставити међународно посвајање.

Многи су везали за рукаве траке с натписом, Кириле, ми смо с тобом! да би изразили подршку детету, које се све до сада налази у породици, где је погинуо његов брат. Учеснике акције је иритирала изјава америчких власти да је Максим Кузмин тобоже сам нанео себи смртоносне повреде. На месту спровођења акције су биле смештене фотграфије руске деце, посвојене у САД-ама, а која су тамо погинула у пријемним породицама.

Посланик Државне думе Александар Карелин је изјавио на митингу да Русија сама може да се стара о својој деци. Он је позвао присутне да подрже руску децу и уложе напоре да би се им обезбедио добар живот у Русији. Шеф Руског општенародног савеза Сергеј Бабурин је подвукао да се данас власти баве тим проблемом.

- Наша је главна парола: Руси морају да више рађају! За нас је основни проблем деце, заштите детињства, материнства, учвршћења породица. 20 година се боримо за то. Драго нам је што су се власти данас не само на речима, већ на делу окренуле том проблему. Све ћемо чинити да би га решили. Зато смо овде.

Млади учесник марша и митинга Артем Сенаторов за сада нема децу, али га није оставила равнодушним судбина браће Кузминих.

- Моји су родители у пензији. Сећам се како су они мене подизали, видим да су жељни унука. Деца су света ствар. Ми смо за то да она буду срећна. Ми смо за то да би одређени закони били строжи.

Митинг се завршио иступањем Дијане Гурцкаја. Ова је певачица један од оснивача Фонда помоћи слепој деци и оној, која имају слаб вид, «На позив срца». После наступа она је рекла да је неопходно променити пре свега однос људи према деци-сирочади. Наша је земља способна на љубав. Чуваћемо своју децу.

У митингу су учествовали представници 4 парламентарне, а такође 16 непарламентарних странака и више од 100 друштвених организација.