Velika Britanija i Rusija saslušale jedna drugu

Potpisivanje plana konsultacija između MSP dve zemlje i izjava o organizaciji unakrsne godine kulture 2014. godine – to je formalni rezultat održanog u Londonu susreta šefova MSP i Ministarstva odbrane Rusije i Velike Britanije. Eksperti smatraju da su pregovori važni, uzimajući u obzir pitanja i komentare, oglašene po završetku pregovora. Sirijska kriza je postala glavna tema susreta. Bez obzira na deklaracije, nije uspelo zbližavanje stavova strana u ključnim pitanjima sirijskog konflikta.

Čim je bilo objavljeno o londonskim pregovorima, oni su dobili naziv presedan, jer je sama činjenica susreta svedočila o novoj etapi u rusko-britanskim odnosima. S Francuskom i Italijom partnerstvo u okviru Strateškog dijaloga (2+2) se uspešno razvija već u toku više od 10 godina, međutim, s Velikom Britanijom čak i u najpovoljnije doba sve se svodilo na namere. Čak i one su bile ukinute od sredine 2000-h godina, kada su odnosi praktično bili blokirani.

Posle dolaska na vlast vlade Dejvida Kemerona Rusija i Velika Britanija su obnovile kontaktiranje na visokom nivou. O prelazu ka praktičnoj saradnji je bilo izjavljeno tokom posete Vladimira Putina Londonu leti protekle godine. Uoči današnjih pregovora su šefovi MSP Rusije i Velike Britanije izjavili da će okviri 2+2 omogućiti da se razmotri čitava lepeza pitanja u poverljivom ključu da bi bolje čuli jedni druge. Ustvari, kako su kasnije isticali izvori u delegaciji, veći deo pregovora je bio posvećen Siriji. Tu su strane samo saslušale jedna drugu. O zbližavanju stavova, bez obzira na deklaracije, nije bilo reči. Viljem Hejg je izjavio da Britanija, kao i Rusija, podržava politički proces u Siriji. Međutim, sam taj proces, prema njegovim rečima, odugovlačuje sirijsko rukovodstvo, koje tobože nije spremno za pregovore.

Vlasti Britanije su spremne da pruže «narodu Sirije» ne samo finansijsku pomoć, već i isporuku oružja, sredstava za vezu i zaštitu, mada kako bi to moglo da omogući političko regulisanje Viljem Hejg nije precizirao, kao što nije komentarisao saopštenja medija da Britanija već isporučuje u Siriju oružje.

Sergej Lavrov je sa svoje strane istakao da su takve akcije direktno kršenje normi međunarodnog prava. Ruski ministar je podsetio britanskog kolegu na posledice takve taktike u Libiji.

- Prema nekim procenama, danas je najborbenija grupa, koja ratuje protiv sirijskih vlasti, Džabhat an-Nusra, koju su SAD unele u spisak terorističkih organizacija. Danas Francuska uz podršku Rusije i drugih članica SB UN rešava u Maliju problem terorističkih grupa, koje su nedavno ratovale u Libiji. Odnosno, u Maliju ratuju, između ostalog, i oružjem iz Evrope. Treba da budemo svesni toga, kada razmatramo sirijsku krizu. U Siriji je tragedija i humanitarna kriza, ali usvajati odluke o naoružanju opozicije ne znači da će taj problem biti ukinut. Da promislimo šta će nastati. Našim diskusijama fali upravo takva analiza.

Prema rezultatima pregovora je postalo očigledno da London neće prestati da insistira na ukidanju embarga za isporuke oružja sirijskoj opoziciji. Verovatno će ta tema biti razmatrana na samitu EU.

Mada je sirijska tematika bila centralna, ministri su razmatrali i druge glavne međunarodne probleme – situaciju oko nuklearnog programa Irana, bliskoistočno regulisanje, saradnju u Avganistanu. Poslednji aspekt su aktivno komentarisali ministri odbrane. Sergej Šojgu je ponovo podsetio na odgovornost snaga Međunarodne koalicije za budućnost Avganistana posle 2014. godine.

- Ako tokom preostale dve godine uspe da se temeljito pripreme oružane snage Avganistana, ako uspe da se one naoružaju, deluju na čitavoj teritoriji zemlje, a ne u enklavama, verovatno će povlačenje snaga biti aktuelno. To moraju da reše vlade zemalja koalicije. Ako koalicija usvoji odluku o završetku operacije, Savetu Bezbednosti UN mora da bude podnet konačni izveštaj o ispunjavanju mandata, a on mora da oceni njegovu realizaciju.

Karakteristično je da prema rezultatima pregovora britanska strana praktično ništa nije izjavila o predmetu Litvinenka – glavnoj smetnji u odnosima Moskve i Londona. Uoči pregovora, koji su se poklopili sa početkom suđenja o predmetu smrti bivšeg oficira obaveštajne službe, vlasti su uvrstile u «strogo poverljivo» deo materijala, što je izazvalo burno reagovanje mesnih medija. Krajem konferencije za štampu je jedan novinar pokušao da postavi to pitanje, ali se pres-služba Forin Ofisa pozvala na to da nema vremena za dopunska pitanja.