Велика Британија и Русија саслушале једна другу

Потписивање плана консултација између МСП две земље и изјава о организацији унакрсне године културе 2014. године – то је формални резултат одржаног у Лондону сусрета шефова МСП и Министарства одбране Русије и Велике Британије. Експерти сматрају да су преговори важни, узимајући у обзир питања и коментаре, оглашене по завршетку преговора. Сиријска криза је постала главна тема сусрета. Без обзира на декларације, није успело зближавање ставова страна у кључним питањима сиријског конфликта.

Чим је било објављено о лондонским преговорима, они су добили назив преседан, јер је сама чињеница сусрета сведочила о новој етапи у руско-британским односима. С Француском и Италијом партнерство у оквиру Стратешког дијалога (2+2) се успешно развија већ у току више од 10 година, међутим, с Великом Британијом чак и у најповољније доба све се сводило на намере. Чак и оне су биле укинуте од средине 2000-х година, када су односи практично били блокирани.

После доласка на власт владе Дејвида Кемерона Русија и Велика Британија су обновиле контактирање на високом нивоу. О прелазу ка практичној сарадњи је било изјављено током посете Владимира Путина Лондону лети протекле године. Уочи данашњих преговора су шефови МСП Русије и Велике Британије изјавили да ће оквири 2+2 омогућити да се размотри читава лепеза питања у поверљивом кључу да би боље чули једни друге. Уствари, како су касније истицали извори у делегацији, већи део преговора је био посвећен Сирији. Ту су стране само саслушале једна другу. О зближавању ставова, без обзира на декларације, није било речи. Виљем Хејг је изјавио да Британија, као и Русија, подржава политички процес у Сирији. Међутим, сам тај процес, према његовим речима, одуговлачује сиријско руководство, које тобоже није спремно за преговоре.

Власти Британије су спремне да пруже «народу Сирије» не само финансијску помоћ, већ и испоруку оружја, средстава за везу и заштиту, мада како би то могло да омогући политичко регулисање Виљем Хејг није прецизирао, као што није коментарисао саопштења медија да Британија већ испоручује у Сирију оружје.

Сергеј Лавров је са своје стране истакао да су такве акције директно кршење норми међународног права. Руски министар је подсетио британског колегу на последице такве тактике у Либији.

- Према неким проценама, данас је најборбенија група, која ратује против сиријских власти, Џабхат ан-Нусра, коју су САД унеле у списак терористичких организација. Данас Француска уз подршку Русије и других чланица СБ УН решава у Малију проблем терористичких група, које су недавно ратовале у Либији. Односно, у Малију ратују, између осталог, и оружјем из Европе. Треба да будемо свесни тога, када разматрамо сиријску кризу. У Сирији је трагедија и хуманитарна криза, али усвајати одлуке о наоружању опозиције не значи да ће тај проблем бити укинут. Да промислимо шта ће настати. Нашим дискусијама фали управо таква анализа.

Према резултатима преговора је постало очигледно да Лондон неће престати да инсистира на укидању ембарга за испоруке оружја сиријској опозицији. Вероватно ће та тема бити разматрана на самиту ЕУ.

Мада је сиријска тематика била централна, министри су разматрали и друге главне међународне проблеме – ситуацију око нуклеарног програма Ирана, блискоисточно регулисање, сарадњу у Авганистану. Последњи аспект су активно коментарисали министри одбране. Сергеј Шојгу је поново подсетио на одговорност снага Међународне коалиције за будућност Авганистана после 2014. године.

- Ако током преостале две године успе да се темељито припреме оружане снаге Авганистана, ако успе да се оне наоружају, делују на читавој територији земље, а не у енклавама, вероватно ће повлачење снага бити актуелно. То морају да реше владе земаља коалиције. Ако коалиција усвоји одлуку о завршетку операције, Савету Безбедности УН мора да буде поднет коначни извештај о испуњавању мандата, а он мора да оцени његову реализацију.

Карактеристично је да према резултатима преговора британска страна практично ништа није изјавила о предмету Литвиненка – главној сметњи у односима Москве и Лондона. Уочи преговора, који су се поклопили са почетком суђења о предмету смрти бившег официра обавештајне службе, власти су уврстиле у «строго поверљиво» део материјала, што је изазвало бурно реаговање месних медија. Крајем конференције за штампу је један новинар покушао да постави то питање, али се прес-служба Форин Офиса позвала на то да нема времена за допунска питања.