Sjaj gasa iz šrkiljaca

Velika Britanija, Kina, Indija i niz drugih zemalja nadahnuto je idejom energetike iz škriljaca. Eksperti nisu raspoloženi tako radosno i sumnjaju u realnu mogućnost ponavljanja američkog uspeha.

Reč je naravno o zemljama koje osećaju određeni deficit sopsvetnih tradicionalnih energenata. Njihove vlade prebiraju nacionalne budžete uzimajući u obzir velike investicije u nov pravac proidzvodnje gasa. One su raspoložene vrlo ozbiljno ako se uzme da posebnog izbora nema. Po mišljenju mnogih analitičara, svet prolazi vrhunac esploatacije tradicionalnih energenata. Stara nalazišta su na izmaku, nova se nalaze u teško dostupnim predelima, jednostavno stići do njih poseban je i težak zadatak. A potrebe za energijom se uvećavaju.

U tim uslovima određene nade se polažu u alternativne izvore. Ista ta Kina namerava da izbije na nivo eksploatacije gasa iz škriljaca od 6 i po milijardi kubnih metara do 2015. godine i da ga dovede do 60-100 milijardi kubnih metara do 2020. godine. O svojim ambicijama u odnosu na gas iz šrkiljaca nedavno su počeli da govore i Britanci. Drugo je pitanje što je iskustvo SAD nemoguće ponoviti van granica Severne Amerike, govori direktor za energetiku Instituta za energetiku i finansije Aleksej Gromov.

- Iskustvo SAD ni iz daleka nije univerzalno. U stvari tamo se spojilo nekoliko faktora. Prvi faktor je tehnološki. Tačnije dostignut je bitan progres u sferi tehnologije. U prvom redu horizontalnog bušenja i polifaznog hidrološkog razaranja sedimenta, što je zajedno dovelo do pozitivnih rezultata. Drugi faktor je ekonomski. Bazične investicije u proizvodnju gasa iz šrkiljaca (a kasnije i nafte) bile su uložene u vreme najviših svetskih cena. Tačnije od 2004. do 2008. godine. Konačno, treći fakor je zakonodavna osobenost vezana za to da se kod američkih vlasnika zemlje u vlasništvu nalazi i rudno blago. Zato su američki građani potencijalno zainteresovani za razradu. A u Evropi je principijalno drugačija situacija. Kao prvo, principijalno su drugačiji geološki uslovi. Oni su manje povoljni sa ekonomskog stanovništa. Drugo. Sa tačke gledište prava vlasništva, rudno bogatstvo pripada državi. U vezi sa tim država mora da kupi posede od privatnih lica radi razrade nalazišta. Treći aspket je ekologija. Ekološka pitanja u sferi vađenja gasa iz škriljaca samo tek danas dobijaju potrebne razmere. Pri takvoj eksploataciji velika je verovatnoća da će doći do zagađenja metanom ne samo površine, već i podzemnih voda. I u Evopi, uzimajući uobzri jaku poziciju zelenih, tome pridaju veliki značaj. U Češkoj i Francuskoj eksploatacija gasa iz šrkiljaca je zakonom zabranjena.

Neki eksperti kažu da budućnost energetike gasa iz škriljaca zavisi od nivoa cena na tradicionalnu naftu i gas. I to nije jedno ako.

Savremena tehnologija eksploatacije gasa iz škriljaca podrazumeva bušenje jedne vertikalne bušotine i nekoliko horizontalnih kanala dužine do 2-3 kilomtera. Tuda se ubacuje smesa vode, peska i hemikalija i zahvaljujući hidroudaru razaraju se zidovi gasnih kolektora i čitav dostupni gas se pumpa na površinu. Potreban obim vode je nekoliko hiljada tona. Formule kemijskog koktela za hidrološko razaranje u kompanijama koje vade gas iz škriljaca su poslovna tajna. Ali po izveštajima ekologa, eksploatacija gasa iz škriljaca dovodi do velikog zagađenja podzenim voda toluolom, benzolom, demetilbenzolom, etilbenzolom, amonijakom i slično. Neke kompanije koriste rastvor hlorovodonika zgusnut pomoću polimera, za jednu operaciju hidrološkog razaranja se koristi 80-300 tona hemikalija.

Važna je činjenica da bušotine gasa iz šrkiljaca imaju mnogo manji rok eksploatacije nego bušotine prirodnog gasa. Prilikom vađenja gasa iz škriljaca postoje značajni gubici metana, što dovodi do jačanja efekta staklene bašte. Drugim rečima eksploatacija gasa iz škriljaca je mač sa dve oštrice.

Sergej Duz,