Rusija i Kina: saradnja i rizici

Rusija i Kina su sklopile okvirni sporazum o isporukama lovaca Su-35 i dizel podmornica tipa Lada. Kina je tradicionalno jedan od najvećih ruskih partnera u sferi vojno-tehničke saradnje, mada saradnja sa njom zahteva oprezan i odmeren prilaz.

Avioni i podmornice: novi talas obnavljanja

Prve velike isporuke sovjetskih borbenih aviona, podmornica i drugog naoružanja u posleratnu Kinu obavljene su 50-ih i početkom 60-ih godina, kada je SSSR faktično po sistemu ključ u ruke naoružavao Kinu. Period raskida koji je usledio doveo je do naglog zaustavljanja Kine u razvoju savremene vojne tehnologije, i posle normalizacije odnosa između Pekinga i Moskve usledio je novi talas — Kina je dobila najsavremeniju tehniku u tom trenutku, puštenu u serijsku proizvodnju 80-ih godina.

To je omogućilo Kini da modernizuje armiju u flotu. Ipak razvojem procesa pojavili su se problemi. Veliki deo perspektivnih razrada kineske tehnike se pravi uz korišćenje stranih tehnologija, često sa direktnim učešćem stanih projektantskih biroa koji rade po kineskoj narudžbini. Sigurno se zna da su ruski stručnjaci učestvovali u projektima lovaca J-10, JF-17, školskog aviona L-15. Kopiranje lovca Su-27SK i pretvaranje u kineski J-11 bilo je moguće zahvaljujući dobijanju inženjerske dokumentacije iz Rusije za ovaj avion. Dokumentacija je u spoju sa oglednim primerkom aviona T-10K (Su-33) dobijenim iz Ukrajine olakšala Kini konstruisanje palubskog lovca J-15.

Ruski trag se primećuje i u mnogim drugim projektima. Ipak bez obzira na sva dostignuća koja su postala moguća zahvaljujući saradnji sa Rusijom, Kina za sada nije izbila na potrebni nivo usavršavanja sopstvenih razrada. Modernizovani ruski Su-27, da ne govorimo o Su-35, značajno prevazilaze po mogućnostima kako nekada isporučene Kini Su-27SK, tako i kopirane J-11.

Otprilike isto tako stoje stvari i sa podmornicama. Podmornice projekta 636M i 677 koje se prave u Rusiji poseduju veće mogućnosti od prodmornica ranog projekta 636, koje je 2002. naručila Kina. Pri tome sa izgradnjom i osvajanjem dizel podmornica nove generacije sopstvene razrade u Kini su se pojavili problemi.

Rizično rešenje

Jedan od glavnih problema rusko-kineske vojno-tehničke saradnje je tradicionalno za Kinu nezakonito kopiranje tehnologija. Ovo je 90-ih i 2000-ih dopunjeno radom niza projektantskih biroa po kineskim narudžbinama. U tim uslovima davati Kini jednu od najsavremenijih borbenih letelica, Su-35 u relativno maloj partiji teško da je razumno. Setimo se ugovora za isporuku 24 lovaca Su-30MK2 početkom 2000-ih godina, na osnovu kojih je u Kini na kraju bio napravljen višenamenski lovac J-16.

Govoreći o sklapanju ugovora za Su-35, mnogi stručnjaci su istakli da je takav ugovor svrsishodno sklopiti za najamnje 50, bolje 100 letelica. Takođe treba predvideti značajne penale za raskidanje ugovora. Tako može da se izbegne ponavljanje sitaucije sa ugovorom za isporuku 200 Su-27SK, koji je Peking rasiknuo posle isporuke prvih 105 aviona. Posle toga Kina je prešla na proizvodnju kopija J-11, napravljenih između ostalog pomoću dokumentacije dobijene iz OKB Suhoj.

Sitaucija oko podmornica deluje malo drugačije. Kopiranje podmornice je mnogo teže i duže. Ovde interesi Rusije nisu dotaknuti u toj meri kao sa isporukama lovaca. Komentarišući sklopljeni sporazum treba se nadati da će uslovi konačnog sporazuma u većoj meri uzimati u obzir ruske državne interese.

Ilija Kramnik,