Patrijarh Srbski Irinej o hrišćanstvu u Evropi, kosovskom pitanju i preporodu Rusije

Pravoslavni vernici u Rusiji slave veliki događaj u ruskoj istoriji – 1025. godišnjicu Krštenja Rusije. Radi toga su u Moskvu stigli predstavnici svih pravoslavnih Crkava sveta.

Među njima je i Patrijarh Srbski Irinej. Prvojerarh SPC je stigao u Rusiju ranije od drugih, zato je stigao da poseti Trojice-Sergijevu lavru u podmoskovskom Sergijevom Posadu, i Sankt-Peterburg. Karakteristično je da se tim putem kretao i krst svetog apostola Andreja Prvozvanog, kome su se poklonili hiljade vernika u Sankt-Peterburgu i Moskvi.

Ovo nije prva poseta Patrijarha Irineja. Još kada je bio episkop Niški, on je učestvovao u ceremoniji sahrane Patrijarha Moskovskog i sve Rusije Pimena 1990. godine. Svoj ekskluzivni intervju Glasu Rusije je Njegova Svetost počeo od toga, kako se promenila Rusija od tog doba.

- Tada je bila jedna Rusija, sa drugim izgledom, drugim stanjem, i duhovnim, i ekonomskim. Danas je to sasvim druga Rusija. Danas ona se obnovila, vaskrsla. Danas je to sveta Rusija sa crkvama, manastirima, sa narodom koji je sa Crkvom.

Kako ocenjujete odnose Ruske i Srpske pravoslavnih Crkava?

- Da uporedim te odnose sa dva dobra i čestita brata ili dve dobre i čestite sestre. Takvi su naši odnosi bili od početka, oni su drevni i duboki kroz čitavu našu istoriju, kako u prošlim vremenima, tako i nešto kasnijim, i ovim najnovijim. Savremeni naši ljudi su našli posao u Rusiji, isto onako kao što nekada mnogi Rusi koji su pobegli od Oktobarske Revolucije pošli u Srbiju gde su ih primili kao braću. Izbegli su bili učeni ljudi, duhovji ljudi, kako Crkve, tako i nauke, filozofije i teologije. Tako da su svojim dolaskom Rusi doprineli razvoju naše kulture, nauke i u svim oblastima. Najlepše kuće su projektovali tadašnji ruski arhitektori. Poznati profesori su bili i na fakultetu, i u gimnaziji. Meni je predavao ruski jezik Mihail Borovski koji je završio Duhovnu Akademiju u Rusiji. A kod jeparhije u Nišu gde sam dugo godina bio episkop, tamo je episkop dositej je hio ruski student, studirao u Duhovnoj Akademiji u Rusiji. On je poloviju sveštenstva imao ruske monahinje. Danas su odnosi sasvim dobri. Naši studenti puno studiraju ovde. Dogovorićemo da i ruski studenti dođu u Srbiju. Tako d te odnose oživljavamo i da produbljujemo i da pravimo sve da nudemo što bliži jedni drugima. Njegova Svetost Patrijarh Kiril je dobro upoznat sa našom Crkvom, pogotovo sa stanjem na Kosovu i Metohiji, još kada je bio mitropolit. I vidljivo iz razgovora da on je sasvim dobro upozna sa stanjem na Kosovu što je nama važno.

Dakle, osećate podršku Rusije po pitanju Kosova?

- Osećamo i nadamo se da bude još jača i čvršća. Kako u duhovnom smislu, tako i u drugom, političkom.

Govoreći o Kosovu. Gde Srbe-hrišćane godinama proganjaju, ne može a da se ne istakne i proces dehristijanizacije u Zapadnoj Evropi, koji se odvija decenijama, gde liberalne vrednosti potiskuju hrišćanske ideale. Međutim, Srbija teži da se učlanji u liberalnu EU. Da li je moguće sačuvati pravoslavne izvore Srbije posle učlanjivanja u EU?

- Duhovno stanje u Evropi je veoma žalosno. Da je tamo Bog umro, kao što je rekao pisac. Ima i života Crkve koja je tamo. Mislim da tu okolnost oživljavaju dijaspore, i srbska, i ruska, i grčka. I ja dobro razumem te reći koje je meni nedavno uputio rimokatolički prelat koji kaže: „Nismo ni potrebni vama, vi ste nama potrebni“. Srbija ne beži od Evrope. Ali Srbija ne želi da uđe u sadašnju Evropu pod uslovima koje joj sada nameću. Ne želimo da budemo članovi te Evrope pod uslovima da se odreknemo svoje duhovnosti, svoje kulture, svoga hrišćanstva i svega onoga što nas čini kao narod da saživljava vera u narod, da narod bude svesan da pripada svojoj Crkvi, svestan i blagodaran Bogu da čuva apostolsku veru, što ima toliki broj svetih ugodnika Božjih, koji pružaju primer hrišćanskog života. Tako da mi nemamo potrebe da tražimo nove puteve.

Tokom Vaše posete Rusiji stigli ste da se sastanete sa mnogim ruskim političarima, sveštenicima RPC, imali u podvorju SPC u Moskvi zajedničku liturgiju s nastojateljem podvorja vladikom Antonijem. Da li možete da istaknete neki poseban događaj, koji se desio u vreme Vaše posete Moski i Rusiji?

- Jako mi je drago što smo učestvovali na svetoj liturgiji povodom 1025. godišnjici Krštenja Rusije. Ta veličanstvenost, ta lepota hrama, taj narod koji je pratio Bogosluženje, narod koji diše Svetim Duhom. To je ono što je vredno i trajno. I ono što je meni posebno drago jeste da vidim brojan narod u crkvama, na Bogosluženjima, da su nas radosno dočekali, prišli i tražili blagoslov. To sve govori da je vera sačuvana.

Znamo da Vam predstoji poseta Kijevu, gde nose i krst Andreja Prvozvanog. Ipak. Koja osećanja imate pre odlaska iz Rusije?

- S jedne strane, veliko zadovoljstvo ono što smo videli i doživeli. I nadamo se da ćebiti prilike da ponovo vidimo i posetimo mesta koja smo dosada nemali prilike da posetimo. Ali ono što smo videli i doživeli je dovoljno da stvorimo predstavu o sadašnjoj Rusiji. To je pozitivna hrišćanska predstava.

Grigorij Sokolov,