Патријарх Србски Иринеј о хришћанству у Европи, косовском питању и препороду Русије

Православни верници у Русији славе велики догађај у руској историји – 1025. годишњицу Крштења Русије. Ради тога су у Москву стигли представници свих православних Цркава света.

Међу њима је и Патријарх Србски Иринеј. Првојерарх СПЦ је стигао у Русију раније од других, зато је стигао да посети Тројице-Сергијеву лавру у подмосковском Сергијевом Посаду, и Санкт-Петербург. Карактеристично је да се тим путем кретао и крст светог апостола Андреја Првозваног, коме су се поклонили хиљаде верника у Санкт-Петербургу и Москви.

Ово није прва посета Патријарха Иринеја. Још када је био епископ Нишки, он је учествовао у церемонији сахране Патријарха Московског и све Русије Пимена 1990. године. Свој ексклузивни интервју Гласу Русије је Његова Светост почео од тога, како се променила Русија од тог доба.

- Тада је била једна Русија, са другим изгледом, другим стањем, и духовним, и економским. Данас је то сасвим друга Русија. Данас она се обновила, васкрсла. Данас је то света Русија са црквама, манастирима, са народом који је са Црквом.

Како оцењујете односе Руске и Српске православних Цркава?

- Да упоредим те односе са два добра и честита брата или две добре и честите сестре. Такви су наши односи били од почетка, они су древни и дубоки кроз читаву нашу историју, како у прошлим временима, тако и нешто каснијим, и овим најновијим. Савремени наши људи су нашли посао у Русији, исто онако као што некада многи Руси који су побегли од Октобарске Револуције пошли у Србију где су их примили као браћу. Избегли су били учени људи, духовји људи, како Цркве, тако и науке, филозофије и теологије. Тако да су својим доласком Руси допринели развоју наше културе, науке и у свим областима. Најлепше куће су пројектовали тадашњи руски архитектори. Познати професори су били и на факултету, и у гимназији. Мени је предавао руски језик Михаил Боровски који је завршио Духовну Академију у Русији. А код јепархије у Нишу где сам дуго година био епископ, тамо је епископ доситеј је хио руски студент, студирао у Духовној Академији у Русији. Он је половију свештенства имао руске монахиње. Данас су односи сасвим добри. Наши студенти пуно студирају овде. Договорићемо да и руски студенти дођу у Србију. Тако д те односе оживљавамо и да продубљујемо и да правимо све да нудемо што ближи једни другима. Његова Светост Патријарх Кирил је добро упознат са нашом Црквом, поготово са стањем на Косову и Метохији, још када је био митрополит. И видљиво из разговора да он је сасвим добро упозна са стањем на Косову што је нама важно.

Дакле, осећате подршку Русије по питању Косова?

- Осећамо и надамо се да буде још јача и чвршћа. Како у духовном смислу, тако и у другом, политичком.

Говорећи о Косову. Где Србе-хришћане годинама прогањају, не може а да се не истакне и процес дехристијанизације у Западној Европи, који се одвија деценијама, где либералне вредности потискују хришћанске идеале. Међутим, Србија тежи да се учлањи у либералну ЕУ. Да ли је могуће сачувати православне изворе Србије после учлањивања у ЕУ?

- Духовно стање у Европи је веома жалосно. Да је тамо Бог умро, као што је рекао писац. Има и живота Цркве која је тамо. Мислим да ту околност оживљавају дијаспоре, и србска, и руска, и грчка. И ја добро разумем те рећи које је мени недавно упутио римокатолички прелат који каже: „Нисмо ни потребни вама, ви сте нама потребни“. Србија не бежи од Европе. Али Србија не жели да уђе у садашњу Европу под условима које јој сада намећу. Не желимо да будемо чланови те Европе под условима да се одрекнемо своје духовности, своје културе, свога хришћанства и свега онога што нас чини као народ да саживљава вера у народ, да народ буде свесан да припада својој Цркви, свестан и благодаран Богу да чува апостолску веру, што има толики број светих угодника Божјих, који пружају пример хришћанског живота. Тако да ми немамо потребе да тражимо нове путеве.

Током Ваше посете Русији стигли сте да се састанете са многим руским политичарима, свештеницима РПЦ, имали у подворју СПЦ у Москви заједничку литургију с настојатељем подворја владиком Антонијем. Да ли можете да истакнете неки посебан догађај, који се десио у време Ваше посете Моски и Русији?

- Јако ми је драго што смо учествовали на светој литургији поводом 1025. годишњици Крштења Русије. Та величанственост, та лепота храма, тај народ који је пратио Богослужење, народ који дише Светим Духом. То је оно што је вредно и трајно. И оно што је мени посебно драго јесте да видим бројан народ у црквама, на Богослужењима, да су нас радосно дочекали, пришли и тражили благослов. То све говори да је вера сачувана.

Знамо да Вам предстоји посета Кијеву, где носе и крст Андреја Првозваног. Ипак. Која осећања имате пре одласка из Русије?

- С једне стране, велико задовољство оно што смо видели и доживели. И надамо се да ћебити прилике да поново видимо и посетимо места која смо досада немали прилике да посетимо. Али оно што смо видели и доживели је довољно да створимо представу о садашњој Русији. То је позитивна хришћанска представа.

Григориј Соколов,