HRVATI – NECIVILIZOVANOST KAO PREPORUKA1

Hrvati znaju da im svetski moćnici – a naročito Nemci kao glavni ključari EU – daju podršku u njihovom neprijateljstvu prema Srbima, i da im tolerišu i etničko čišćenje i nervoznu nasrtljivost prema ćiriličnim slovima, pa niti haju za svoje obaveze prema povratku prognanih, niti se ustručavaju da se pred svetom brukaju svojim necivilizovanim srljanjem protiv slova kojima su i sami vremenski mnogo duže pisali nego što pišu latinicom. Uostalom, Hrvati u proganjanju ćirilice nisu baš neiskusni. Napadom habsburške monarhije na Srbiju 1914. godine istovremeno je otpočeo sveopšti napad i na srpsku ćirilicu, pa je na celoj teritoriji carstva zabranjena ćirilica i u javnom i u privatnom životu. Već na samom početku rata Hrvatski Sabor je doneo odluku o zabrani ćirilice u Hrvatskoj. Novembra 1915. i Sabor BiH je doneo odluku o zabrani ćirilice na svojoj teritoriji. U vreme II svetskog rata odmah po proglašenju NDH 25.4.1941. g. donet je zakon o zabrani ćirilice:

Posle razbijanja Jugoslavije Hrvatska po treći put zabranjuje ćirilicu 1992. godine, čime je stekla bogato istorijsko iskustvo u progonu ćirilice. Ne toleriše se čak ni javno pojavljivanje samo jedne jedine reči na ćirilici. Evo primera kako Hrvatska na svom „evropskom putu“ čak i sudski kažnjava pojavu ćirilice u javnosti:

Presuda Prekršajnog suda u Zagrebu 16.11.2003. g.

Hrvatska svakog dana pokazuje da se uopšte ne šali kad je u pitanju njena rešenost da ne dopusti pojavu ćirilice u svojoj sredini. Godine 2008. mitropolitu zagrebačko-ljubljansko-italijanskom Jovanu upućena je jedna pošiljka iz Srbije. Ta pošiljka je otvorena, viđen je njen „subverzivni sadržaj“, pa ponovo zatvorena, nije uručena primaocu i vraćena je u Srbiju sa obrazloženjem „zabranjeno pismo“, misleći na ćirilicu kojom je pošiljka bila adresirana. Ceo svet gleda ovaj primer necivilizovanog ponašanja, i tapše Hrvatsku po ramenu na njenom „evropskom putu“:

Pošiljka mitropolitu vraćena uz obrazloženje „Zabranjeno“.

Razlozi za vraćanje pošiljki, hrvatska i srbska pošta:

civilizacijska razlika!

Savez književnika u otadžbini i rasejanju iz Novog Sada je 4.1.2012. g. uputio ćiriličnu pošiljku sa članskom kartom za članicu Saveza u Šibenik. Neuručena primaocu, pošiljka je vraćena u Srbiju 13.1.2012.

Dosledno na putu za Evropu.

Da nam neko ne bi zamerio da smo „zavidljivi prema evropskoj Hrvatskoj“, evo šta piše hrvatski sajt „Novosti Intrigator“:

————————————-

Intrigator

 Hrvatska pošta progoni ćirilicu

 Na pismo upućeno našem poznatom umjetniku u HP-u su nalijepili formular s oznakom “VRATITI”, a u njemu označili kućicu “Zabranjeno”, pa ga uputili natrag u Srbiju

Borivoju Dovnikoviću Bordi, našem poznatom autoru stripova i animiranih filmova s velikim međunarodnim ugledom, čiji “Bordoline” godinama objavljujemo na ovim stranicama, bila je u veljači upućena pozivnica Međunarodnog festivala dječjeg animiranog filma koji se u kolovozu održava u Vranju u južnoj Srbiji, no nikada mu

nije stigla. Činovnici Hrvatske pošte odbili su mu je, naime, proslijediti, jer je njegova zagrebačka adresa na koverti bila napisana ćirilicom. Šaljući rutinski festivalske materijale, organizatori festivala iz Škole animiranog filma Vranje upotrijebili su slučajno ćirilicu i na Bordinoj koverti, no u HP-u u Zagrebu nisu smatrali da je, bez obzira na pismo, njihov jedini posao da dostave poruku, nego su umjesto toga odlučili da je sami pošalju. Na kovertu su prilijepili četvrtasti formular s oznakom “VRATITI”, a u njemu označili kućicu “Zabranjeno” i udarili štambilj, pa je s takvom porukom uputili natrag pošiljatelju. Bordo je na koncu festivalske materijale dobio kada su mu ih iz Vranja ponovno poslali, ovaj put s adresom na latinici, no zatražio je od srbskih kolega da mu pošalju i vraćenu omotnicu na ćirilici, kako bismo je mogli objaviti.

“Način na koji se pošiljka sa ćiriličnom adresom tretira u Zagrebu je vrhunac ne samo netolerancije, nego i mržnje”, kazao nam je Bordo, navodeći da je, primjerice, za svojeg boravka u Beču jednom prilikom uredno primio pismo moskovskog kolege, režisera Nikolaja Serebjakova, koji je bečku adresu napisao na ruskoj ćirilici, pri čemu je i sam naziv grada bio napisan kao Vena (Beč je kod Rusa Vena), ali Austrijancima nije bio problem prepoznati da je to njihov glavni grad Wien.

Naravno, ni HP-u nije bio problem prepoznati da je Zagreb Zagreb, a Hrvatska Hrvatska, samo što je tu ćirilica prepoznata kao neprijateljsko pismo koje smjesta treba protjerati preko hrvatskih granica. Čini se da HP nije tek zahvatila najnovija antićirilična atmosfera, nego da mu je obrana poštanskih sandučića od ćirilice dugotrajna praksa, jer je već 2008. zabilježen slučaj kada je Beogradsko pevačko društvo poslalo mitropolitu zagrebačko-ljubljanskom Jovanu Pavloviću u Zagreb poziv s adresom na ćirilici, koji je HP protjerao natrag u Srbiju na potpuno isti način.

Tada su na upit novinara “Jutarnjeg lista” iz HP-a odgovorili da “davatelj poštanskih usluga može odbiti primanje pošiljke koja nije adresirana na propisani način”, a da pošiljka nije bila propisno adresirana jer je “u Hrvatskoj u službenoj upotrebi latinično pismo”.

Davatelj, dakle, može, ali i ne mora odbiti primanje nepropisno adresirane pošiljke, no u HP-u ćirilicu ipak smatraju osobito teškim prekršajem. Osim toga, nije do kraja točno da je u Hrvatskoj u službenoj upotrebi isključivo latinično pismo, kada je u pojedinim poslovima i dijelovima zemlje pripadnicima srpske manjine omogućena službena upotreba ćiriličnog pisma, sve do izdavanja osobnih iskaznica i vođenja sudskih postupaka.

Zanimljivo, čak i pravila objavljena na HP-ovim internetskim stranicama u pogledu korištenja pisma sugeriraju da HP vrši diskriminaciju neuobičajenu za pošte drugih zemalja. Tamo u uputama o pravilnom adresiranju stoji da se adresa ispisuje latinicom, a da pošiljka za inozemstvo može biti adresirana i pismom države odredišta uz uvjet da su latinicom napisani nazivi mjesta i države.

Dakle, šaljete li iz Hrvatske pismo u Rusiju, Bugarsku, Makedoniju ili neku drugu ćiriličnu zemlju, šaljete li ga u Japan ili Kinu, HP vam kaže da možete, ali ne i da morate koristiti pismo odredišne zemlje. Pristupite li, još detaljnije, pregledavanju uvjeta za slanje pošiljki prema pojedinim državama, nigdje u HP-ovom vodiču nećete naći napomenu o tome koje pismo morate posebno koristiti za određenu zemlju. Iz nekog razloga, a vjerojatno zato što znaju da se to neće ni dogoditi, iz HP-a vas ne upozoravaju da će vam Rusi ili Bugari uvrijeđeno vratiti vaše latinično pismo s oznakom “Zabranjeno”, kao što će vam HP vratiti vaše ćirilično pismo.

————————————

Pogledajmo sada kako se prema ćirilici odnose druge latinične zemlje, koje čak ne razumeju ni srbski jezik.

Iz Niša je za Čikago poslata razglednica sa ćiriličnom adresom i adresnim kodom. Primalac Mihailo Šaškijević je unuk nekadašnjeg deoničara „Srpske banke“ iz Zagreba. Ime ulice u Čikagu je prevedeno na srbski i nije dato u izvornom engleskom obliku, pa čak i ime same zemlje je nekompletno, „Amerika“, gotovo neozbiljno. Pa ipak, adresni kod je bio dovoljan da pošiljka stigne tačno gde treba. Po prijemu pošiljke, gospodin Šaškijević je elektronskom poštom ljubazno obavestio pošiljaoca iz Niša da je pošiljka stigla:

From: “Michael Shaskevich” <shaskevich@aol.com>

To: 31@ekof.srb

Sent: Friday, June 28, 2013 2:15:55 AM GMT +01:00 Amsterdam / Berlin / Bern / Rome / Stockholm / Vienna

Subject: Razglednica

Danas 27. VI. 2013 je postar ostavio ovu posiljku u mom sanducetu.

Postar je “African-American” koji ne zna ni reci ni jednog drugog jezika osim engleskog.

Michael Shaskevich

shaskevich@aol.com

Dakle, niti je američkom poštaru crncu koji ne zna ni jedan drugi jezik osim engleskog ćirilica predstavljala problem da pošiljku uruči, niti je američkom provajderu elektronske pošte AOL predstavljalo problem da omogući vezu sa Nišlijinom ćiriličnom adresom elektronske pošte. Kada nema verske mržnje prema ćiriličnom pismu kao obeležju pravoslavlja – što je suština hrvatskog neprijateljstva prema ćirilici – onda ni „tehnički razlozi“ ne mogu biti izgovor.

U Americi Srbin može da ima i ćiriličnu registraciju na vozilu, što ni u Srbiji ne može:

U Kanadi takođe:

Ni grčki ugostitelj u mestu Polihrono kod Soluna, u kome su među gostima najbrojniji baš Srbi, nema ništa protiv pisma svojih gostiju:

Ni egipatskoj Pošti ne predstavlja smetnju da ćirilična razglednica stigne iz Egipta u Novi Sad:

Ni katolička Francuska, za razliku od Hrvatske, ne mrzi ćirilicu:

Švajcarska koverta i razglednica, švajcarska marka Helvetia i pečat Zürich dokazuju da su ove ćirilične pošiljke u Niš stigle zaista iz Švajcarske:

Moj prijatelj koji je na odmoru na Krfu sa zadovoljstvom je prihvatio da učestvuje u ovoj našoj akciji, i na pošti Tsavros predao razglednicu za mene. Službenik koji je pošiljku primio, posle objašnjenja svrhe ove akcije sa simpatijama je pristao da „iz naftalina“ izvadi već odavno izbačen iz upotrebe pečat pošte Tsavros (tamo se „legalizacija“ pošiljki vrši mašinski), i rukom dopisao i grčko ime za Srbiju. Pošiljka mi je stigla:

I razglednica koja je iz Niša poslata na adresu Ambasade Srbije u Sloveniji i koja je adresirana samo ćirilicom, stigla je i bez problema je uručena primaocu. Slovenija nije ništa manje katolička od Hrvatske, pa opet ne reaguje na ćirilicu kao bik na crveni plašt, kao što to radi Hrvatska.

Nišlija je za Nemačku poslao pismo sa čisto ćiriličnom adresom. Čak je i ime ulice, grada i zemlje napisano u prevodu na srbski jezik i ćirilicom, što deluje gotovo neozbiljno. Pa ipak, stiglo je i uručeno je primaocu. Primalac je sa ushićenjem i ponosom obavestio pošiljaoca o prispeću pošiljke, i tom prilikom nije mogao da sakrije i svoj lični utisak:

„Poštarka (žena) mi je pismo predala uz samouvereni osmeh, kao da je htela reći da ni takvi slučajevi za nju nisu nerešivi, kao da je tim osmehom želela da poruči:

‘Pogledajte šta mi sve možemo’!“

 „Šlezierska ulica, Radolfova ćelija kod Bodenskog jezera“.

Nemački poštari razumeju, hrvatskim treba prevodilac.

Iz Slovenije je poslata razglednica naše ambasade iz Ljubljane, koja je takođe bila adresirana i ispisana ćirilicom bez i jednog latiničnog slova. Stigla je i uručena je primaocu bez ikakvih problema. Slovenci su već pokazali da se od Hrvata razlikuju po tome što su u Evropsku Uniju ušli bez sirotinjskog kompleksa i potrebe da se sa nekim stalno porede i da se „dokazuju“.

Kako se primicao 1.7.2013. godine, odnosno datum ulaska u Evropsku Uniju, Hrvati su se više bavili sprečavanjem pojave ćirilice u svojoj zemlji, uprkos politici EU po pitanju međunacionalnih odnosa pa čak i odredbama sopstvenog Ustava, nego što su razmišljali o svojim obavezama prema omogućavanju upotrebe ćirilice.

OVO NISMO MI REKLI: