Ima li koga u Hagu da sudi Šešelju ?

Vojislav Šešelj

Haški tribunal ne može u ovom trenutku ni da odgovori na pitanje da li će komplikacija izazvana Harhofovim izuzećem dovesti do odlaganja završetka suđenja Šešelju.

 Danski sudija Frederik Harnhof, podsetimo, razrešen je 28. avgusta. Toj odluci je prethodio zahtev optuženog Šešelja, a specijalno sudsko veće razrešenje je obrazložilo time da je danski sudija ostavio utisak pristrasnosti. Naime, većinom glasova utvrđeno je da je Harhof pismom koje je letos uputio na adrese 56 prijatelja i saradnika, a objavljenom u danskoj, a potom i svetskoj, štampi, u kojem je kritikovao poslednje oslobađajuće presude Tribunala, "pokazao pristrasnost u korist osuđujućih presuda".
 
Kritički komentarišući presude hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču, bivšem komandantu Vojske Jugoslavije Momčilu Perišiću i šefu Službe državne bezbednosti Jovici Stanišiću, Harhof je promenu u tumačenju koncepta "udruženog zločinačkog poduhvata", koja je, po njegovom mišljenju, nastala  polovinom prošle godine, pripisao politički motivisanom pritisku predsednika Haškog suda Teodora Merona na kolege, a za račun SAD i Izraela.

U tom pismu danski sudija je ocenio da Tribunal u Hagu ne deli pravdu, već sprovodi političke odluke i da je predsednik Suda Teodor Meron uticao na oslobađajuće presude Gotovini, Markaču i Perišiću.

Sudija Harhof je bio član raspravnog veća koje je od 2007. do marta ove godine Šešelju sudilo po optužnici za udruženi zločinački poduhvat i zločine nad Hrvatima i Bošnjacima u Hrvatskoj, BiH i Vojvodini od 1991. do 1993. godine.

Preispitivanje odluke o izuzeću sudije Harhofa iz raspravnog veća, osim njega samog, koji navodi da njegovi argumenti nisu korišćeni, zatražilo je i Tužilaštvo Haškog tribunala, ali je pojašnjenje zatražilo i preostalo dvoje sudija iz sudskog veća koje Šešelju sudi - Flavija Latanci i predsedavajući veća Žan Klod Antoneti.

Tužilaštvo: Preispitivanje odluke o razrešenju u interesu pravde
 
Ljiljana Piteša, zadužena za odnose Tužilaštva sa javnošću, za Radio Slobodna Evropa objašnjava na čemu haško tužilaštvo zasniva zahtev za preispitivanje
odluke o razrešenju sudije Frederika Harhofa.

 
“Tužilaštvo smatra da je u interesu pravde da se ta odluka ponovo razmotri. Tužilaštvo takođe traži da se odluka specijalnog vijeća odgodi dok se ne donese odluka po ovom podnesku. U svom podnesku Tužilaštvo također tvrdi da se odluka specijalnog vijeća zasniva na fundamentalnim greškama u rezoniranju, budući da se ovdje radi o neslaganju u tumačenju prava od strane jednog suca, što se ne može smatrati dokazom o pristranosti. Tužilaštvo smatra da se izuzećem jednog suca na tim osnovama krši nezavisnost sudaca i podriva kredibilitet Tribunala. Također, Tužilaštvo smatra da većina u specijalnom vijeću nije primjenila utvrđene standarde dokazivanja”, navodi Piteša.
 
I do sada je, iz različitih razloga, dolazilo do zamene sudija; dogodilo se to, recimo, u procesu Slobodanu Miloševiću  i Momčilu Krajišniku, ali nikada novi sudija nije bio imenovan po okončanju dokaznog postupka, odnosno uoči izricanja presude. Takođe je bez presedana u istoriji Tribunala mogućnost da dvočlano veće izrekne presudu. Da situacija bude još komplikovanija, postupak u ovakvom slučaju nije izričito predviđen ni pravilnikom suda, što bi moglo otvoriti mnoge pravne dileme o regularnosti postupka.

 
Netipična sredstva za spor

Prema mišljenju Erica Gordyja, stručnjaka za jugoistočnu Evropu sa Univerzitetskog koledža u Londonu i izuzetno dobrog poznavaoca Haškog tribunala, specijalno veće je prilikom odlučivanja o razrešenju sudije Harhofa koristilo samo jedan dokaz - Harhofovo pismo koje je procurilo u medije - ali nije uzelo u obzir druge dokumenate ili dokazni materijal koji bi bitno promenili priču:
 
“Jedan je iskaz sudije Harhofa, koji, izgleda, postoji, ali nije korišćen, a drugi je izveštaj koji je napisao predsedavajući sudija Antoneti. Iz tog izveštaja vidi se da je Antoneti vrlo odlučno bio protiv razrešenja danskog sudije”, kaže Gordy i navodi Antonetijeve razloge protiv izuzeća Harhofa:
 
“Prvo što je Antoneti istakao jeste da je u pitanju bila Harhofova privatna korespondencija, a ne javni dokument, a drugi argument mu je bio da bi i ponavljanje suđenja i produžetak suđenja, što bi bilo neminovno kada bi se imenovao novi sudija, predstavljalo značajno kršenje Šešeljevih prava, posebno prava na ekspeditivno suđenje”, kaže Gordy, koji dodaje da odluka o razrešenju danskog sudije nije doneta u skladu sa najvišim pravnim standardima:
 
“Rekao bih da se radi o tome da su dvojica sudija koji se ne slažu oko pravnih pitanja počeli da primenjuju netipična sredstva da bi rešili taj spor – ne argumentima nego isključenjima, davanjem dokumenata medijima i tome slično. Dakle, sve se pretvara u dosta prljavu političku radnju”, ocenjuje ovaj sagovornik.
 
Implikacije svega ovoga na kredibilitet Tribunala u Hagu po Gordijevom mišljenju nikako nisu zanemarljive:
 
“Mislim da su posledice dosta ozbiljne jer je pretpostavka uvek bila da ako sudsko veće donese rešenje, ono treba da ima težinu konačnog odgovora. Da li će imati autoritet konačnog odgovora to zavisi od toga da li sam Tribunal ima autoritet. A kad sudije ne mogu međusobno da se slože, onda će teško imati autoritet u široj javnosti. Pa, zato gledamo sve te parade za Ojdanića, za Krajišnika i druge”, upozorava Gordy.

 
On procenjuje da će je malo verovatno da suđenje Šešelju počne ispočetka. Najverovatnijim mu se čine sledeće dve opcije:
 
“Mislim da će na kraju ili doći do revizije rešenja o isključenju sudije Harhofa ili do imenovanja novog sudije kao trećeg člana panela, u kom slučaju bi prvostepena presuda Šešelju najavljena za kraj oktobra došla nešto kasnije”, kaže Gordy.

 
Među ekspertima i poznavaocima pravila Tribunala nema, međutim, jedinstvenog pogleda na sudbinu procesa Šešelju. Dok jedni, poput, recimo, Dova Jakobsa, profesora međunarodnog prava sa Univerziteta u Lajdenu, smatraju da bi novo suđenje predstavljalo kršenje prava optuženog i da on zato ima šanse da bude oslobođen, drugi, u koje spada i Marko Prelec iz Međunarodne krizne grupe, smatraju da bi suđenje moglo da se neometano nastavi imenovanjem drugog sudije, baš kao u slučaju kad je umro sudija Ričard Mej tokom procesa Slobodanu Miloševiću.

(ilustracija: Košarić Aleksandar)

  Branka Trivić

trivicb@yahoo.com

Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. godine. Iste godine dobila otkaz od strane miloševićevskog rukovodstva te kuće, zbog aktivnosti u Nezavisnom sindikatu RTB i nepristajanja na režimsku ratno-huškačku propagandu. Za Radio Slobodna Evropa radi od decembra 1993. godine.