NATO obučava libijske islamiste

Činilo bi se, snage koje podržavaju prelaznu vladu u Tripoliju trebalo bi da se ujedine radi suprotstavljanja zajedničkoj opasnosti. Ali to se ne dešava. Prema rečima jednog od bivših komandira ustanika, jake figure u parlamentu i u vladi pokušavaju da formiraju nove oružane formacije pod novim imenima, kao što su nacionalna garda, kako bi u rukama imali oružanu silu za odvraćanje.

Jedinice libijske armije će se pripremati po standardima NATO-a u Evropi i SAD. Ovu činjenicu nedavno je potvrdio privremeni premijer zemlje Ali Zidan:

- Trenutno se u inostranstvu školuje 5000 stažera, ne računajući one koji su nedavno upućeni u Italiju, Tursku i Veliku Britaniju. Ovo su oficiri i podoficiri koji su već upućeni na školovanje u Pakistan, zemlje Persijskog zaliva, Maroko, Alžir, Italiju, Nemačku, Britaniju, SAD i druge zemlje sveta.

Osim toga, po rečima Zidana, narednih dana će poslati više od 400 ljudi u Italiju. Turska će primiti oko 3000, Velika Britanija će početi od 400, nadalje će se broj uvećati do 2000. Ali najveći broj će se školovati od početka narednog leta u američkom školskom centru u Bugarskoj, gde će četvoromesečne kurseve proći oko 8000 libijskih vojnika.

Za Libiju u kojoj kipe strasti jedinstvena, obučena i savremena armija glavni je i jedini garant osiguranja bezbednosti i stabilnosti. Kako je izjavila u intervjuu za portal Magharebia libijska politička aktivistkinja Nađa Džaoda, nema nade da se izgradi država ako se ne napravi pre toga armija.

Ali u samoj Libiji već je nemoguće mirno formirati borbeno gotove oružane snage. Kao što se zna, od početka godine u zemlji je naglo porastao intenzitet oružanih sukoba između snaga privremene vlade, islamista i grupacija pristalica Gadafija. Mogućnosti centralne vlade da kontroliše situaciju značajno su smanjene. Tako je pukovnik Hasan al Akuri izjavio da jug Libije kontrolišu plemena koja simatiziraju Gadafijeve ideje: Ona mogu da naprave samoupravu u regionu ili sopstvenu državu i da imenuju za njenog predsednika Gadafijevog sina Sadija Gadafija. Nova država će prodavati naftu preko luka Tripolija, a prilikom otpora vlasti jednostavno će prestati da snabdeva vodom prestonicu i naterati je da popusti. A 13. januara vođa plemena Tubu Isa Mansur je podsetio u intervjuu za Pari Mač na drugog protivnika na jugu Libije: Mi ratujemo protiv Al-Kaide. Oni žele da nas istrebe, kako bi zauzeli našu teritoriju i kontrolisali granice sa Čadom i Nigerom.

Činilo bi se, snage koje podržavaju prelaznu vladu u Tripoliju trebalo bi da se ujedine radi suprotstavljanja zajedničkoj opasnosti. Ali to se ne dešava. Prema rečima jednog od bivših komandira ustnika, jake figure u parlamentu i u vladi pokušavaju da formiraju nove oružane formacije pod novim imenima, kao što su nacionalna garda, kako bi u rukama imali oružanu silu za odvraćanje. naravno, sve ove konkurentske grupacije aktivno ometaju formrianje jedinstvene i jake armije. Sa njima se slaže i ekspert za Libiju u Karnegi Fondu za međunarodni mir Frederik Vejri. Prema njegovom mišljenju, svaki pokušaj da se formira bilo kakva nova vojna struktura jedne grupe uticaja druge grupe vide kao pobedu suparnika.

Neuspeli su čak minimalni pokušaji da se prelomi ova situacija. Nevelika baza za pripremu četa za specijalne operacije napravljena prošlog leta u okolini Tripolija bila je zatvorena pošto su teroristi pokrali njene arsenale.

Tako da se u Evropi sada priprema armija zemlje čiji građani aktivno ratuju jedni protiv drugih za potpuno različite ideje. Zna se da u redovima stažera ima mnogo bivših vojnika armije Gadafija. A koji deo ostalih čine ubeđeni islamisti, niko ne može da kaže.

Program NATO-a treba da integriše bivše revolucionare u preporođene oružane snage zemlje. Ali sada na hiljade libijskih građana ratuje protiv vladinih snaga u Siriji. Činjenicu da u Evropi možda pripremaju popunu snaga koje se sada već bore protiv libijske vlade, ne odriču čak ni američki vojnici. Pitanje je da li će neko od libijskih stažera pripremljenih po standardima NATO-a poželeti da prenese svoje revolucionarne ideje u Evropu?

Vadim Fersovič,