Evropa: postoji li život posle smrti?

Eksperti Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj OECD objavila je 11. februara u Parizu referat posvećen osnovnim apsektima krize, počev od 2007. godine. U izveštaju pod rečitim nazivom Posle smrti sadrži se otvoreno priznanje činjenice da su naučnici ekonomisti potecenili prave razmere dešavanja.

Realna cifra rasta ispostavila se za 1,4% nižom od pretpostavljene. Pri tome najveće greške u prognozama su bile dopuštene upravo u pogledu zemalja zone evra, situacija u kojima je bila predmet posebno budne pažnje u čitavom svetu. Prilikom analize raznih aspekata krize nije bila poklonjena potrebna pažnja rastu veza realnog sektora ekonomije sa bankarskom sferom. To je dovelo do potcenjivanja delovanja problema u finansijskoj sferi na dužnička tržišta i ekonomiju.

Otvorena priznanja eksperata jedne od najvažnijih međunarodnih organizacija bila su svojevrsni hladni tuš u konktekstu optimističkih izjava o izlaksu Evrope, između ostalog zone evra iz krize i o početku ekonomskog uspona. I ovih dana poznati nemački ekspert za finansije Mihael Brjukner upozorio je sa stranica evropskog Internet-portala EU-Infotek na to da posle izbora za Evropski parlament Evropu čeka zlo buđenje. Danas evorpski lideri, po rečima Brjuknera, hvataju se za najmanji uspeh, kako bi bar nekako izbili tle pod nogama evroskepticima, kojima mnogi predviđaju dobre šanse na izborima. Ali zatim svi problemi vezani za posledice još neprevaziđene krize ponovo će se pojaviti u punoj veličini, zaključuje Brjukner.

Govoreći ovih dana u Vašingtonu, direktor MMF Kristin Legard je primetila da mada u vazduhu lebdi duh optimizma, ipak globalni ekonomski rast je za sada maloprimeta, neravnomeran i krhki. Sve to se odnosi i na zonu evra. Tamo faktoru neravnomernosti rasta dodaje se, kako kaže Legard, još i problem visoke nezaposlenosti. Među potrebnim koracima na prevladavanju posledice krize u zoni jedinstvene valute direktor MMF je navela sprovođenje političkih reformi u nizu zemalja, namensko izdvajanje kredita i utvrđivanje stroge kontrole banaka.

Glavni investicioni analitičar ruske finansijske grupe Brokerkreditservis Maksim Šein ukazuje na čitav niz problema koji za sada ne dopuštaju da se daju optomističke prognoze povodom prevladavanja kriznih pojava u zemaljama jedinstvene Evrope.

- O nekakvom novom talasu finansijske ili budžetske krize sada se ne govori, ističe ekspert. Ekonomija će se postepeno objavljati. Ali za sada oličlednih potvrda za to nema. Istina, posebno stoji Nemačka. Kako u šali kažu: Njujork nije Amerika, Moskva nije Rusija, a Nemačka nije zona evra. A ako ćemo ozbiljno, moguće da bi slabi kurs evra išao na ruku evropskoj privredi.

Povodom poslednjeg mišljenja eksperta vode se ozbiljni sporovi. Ali zanimljiv pogled na krizu iznela je u radijskom intervjuu nemački pisac, autor knjige Pobeda kapitala Ulrike Herman.

- Uvek se govori o evrokrizi. Ali to su razne krize. Kao prvo, to je problem duga u Grčkoj, Irskoj, Španiji, Portugaliji i verovatno u Sloveniji. Druga kriza je u tome što ECB, kupujući problematične obligacije, istupa ne kao normalna banka. Treće – kriza konkurecnije, pošto većina u zoni evra ne može da prati Nemačku. A četvrto – kriza rukovodstva: proteklih godina političari su napravili mnogo grešaka.

Tako da kakvo buđenje čeka Evropuposle izbora u maju? Ko je rekao da je ona već zaspala lekovitim snom?

Oleg Severgin,