Članak objavljen u magazinu „Roling stoun“ poredi SAD sa zemljama trećeg sveta i skreće pažnju na to da ozbiljno zaostaju za razvijenim zemljama po pitanju obrazovanja, zdravstva, nasilja i mnogih drugih stvari.
1. Zakonodavstvo
Pravosudni sistem u Americi sasvim siguno ima svojh mana, kao i sistemi u drugim zemljama, ali malo ko shvata koliko je zapravo loš u poređenju sa pravosuđima u ostatku sveta. Međunarodni centar za ispitivanje zatvora procenjuje da u zatvoru završi 716 osoba na 100.000 građana svih godina. Ovo je znatno gore od Rusije (484 zatvorenika), Kine (121 zatvorenik) i Irana (284 zatvorenika).
Jedina zemlja koja zatvara više osoba jeste Severna Koreja. SAD su takođe jedina zemlja koja sprovodi smrtnu kaznu.
Više od dva i po miliona američke dece ima jednog roditelja iza rešetaka. Neverovatnih 60 odsto zatvorenika služi kaznu zbog nenasilnog krivičnog dela, a mnogi su u zatvorima zbog dela povezanih sa drogom.
2. Nasilje izazvano oružjem
Amerika je na prvom mestu u razvijenom svetu po broju ubistava vatrenim oružjem, a razlika je ogromna. Sudeći po podacima Ujedinjenih nacija, SAD imaju 20 puta više ubistava vatrenim oružjem u poređenju sa prosekom razvijenih zemalja.
Stopa ubistava je toliko velika da je skoro dvaput veća od one u Iraku, a više od polovine najsmrtonosnijih masovnih pucnjava u poslednjih 50 godina u svetu zabeleženo je u SAD, gde čak 73 odsto ubica do svog oružja dolazi legalnim putem.
Gradovi poput Detroita i Nju Orleansa bez ikakvih problema mogu da se takmiče sa nekim od najopasnijih gradova Latinske Amerike.
3. Zdravstvo
Studija sprovedena 2013. godine u mnogih državama u SAD pokazala je da je životni vek kraći nego u Alžiru, Nikaragvi ili Bangladešu. SAD su jedina razvijena zemlja na svetu koja zaposlenima ne garantuje zdravstvenu negu. Amerika je takođe jedinstvena po tome što dozvoljava da desetine hiljada siromašnih ljudi gubi život zato što nemaju zdravstveno osiguranje.
4. Obrazovanje
SAD su jedna od tri nacije na svetu koja ne garantuje plaćeno porodiljsko, dok su druge dve Papua Nova Gvineja i Svazilend. Ovo znači da mnoge siromašne majke moraju da biraju između podizanja sopstvene dece i posla.
Obrazovni sistem SAD takođe je prepun rasnih problema poput činjenice da se škole finansiraju na lokalnom umesto na nacionalnom nivou. To znači da škole koje pohađaju siromašni crni učenici dobijaju znatno manje sredstava nego one u koje idu imućniji beli učenici.
Škole su danas rasno podeljenije nego što su to bile sedamdesetih godina prošlog veka.
5. Infrastruktura
Infrastruktura Sjedinjenih Američkih Država polako se mrvi i očajnički joj je potrebna popravka. U jednoj studiji je procenjeno da infrastrukturnom sistemu treba 3,6 triliona dolara investicija u narednih 6 godina. Razvoj podzemne železnice na Drugoj aveniji u Njujorku odložen je početkom Drugog svetskog rata i nije završen do danas.
Skoro 45 odsto Amerikanaca nema pristup javnom transportu, a mnoga postrojenja za procesuiranje otpadnih voda stara su više od pola veka, dok su u Detroitu pojedina postrojenja podignuta sredinom 19. veka, a skoro 66.405 mostova u SAD proglašeno je za strukturno nebezbedne.
Napomena: B92 ovo preneo ?! Jeste, ali ni mi nismo odmah poverovali svojim očima, protrljali smo i njih i Gugl, potražili izvor. I videsmo što vam prenosimo dole, a što B92 nije smatrao da je uputno preneti, valjda zato što je i s ovim predaleko otišao. Dakle, obaveštavamo okupatorske nadzorne organe da im informativno-propagandni tobož srbski servis nije zgrešio, samo je svoju delatnost pokušao da prikaže zericu objektivnijom. Greh je naš, evo ga:
6. Nejednakost
SAD su prema skoro svakom merilu na vrhu zemalja OECD-a u pogledu nejednakosti prihoda, uglavnom zato što Amerika ima najškrtiju državu u pogledu socijalne zaštite od svih razvijenih zemalja. Ova nejednakost ima duboke i bezdane efekte na američko društvo. Na primer, iako SAD opravdavaju pomamnu nejednakost na premisi vertikalne pokretljivosti, mnogi delovi SAD imaju krajnje nizak nivo socijalne mobilnosti, gde deca rođena u najsiromašnijoj petini stanovništva imaju manje od 3 odsto šanse da dosegnu nivo petine stanovništva na vrhu.
Nejednakost šteti američkoj demokratiji , jer bogati imaju preterano veliki politički uticaj . Šeldon Adelson , na primer , potrošio je više na uticanje na izbore 2012 godine od stanovnika 12 država zajedno. Nejednakost se odnosi i na socijalnu strukturu, sa velikim delom anketiranog tela u istraživanju koji pokazuje da je nejednakost u korelaciji sa niskim nivoima društvenog poverenja . U svojoj knjizi „Nivo duha“ (The Spirit Level) , Ričard Piket i Kejt Vilkinson pokazuju da širok spektar socijalnih pokazatelja , uključujući zdravlje i blagostanje, pokazuje blisku vezu za nejednakošću.
