Srbski "Zavet" za Sankt-Peterburg

U Sankt-Peterburgu održana je prezentacija društva srbsko-ruskog prijateljstva Zavet.

Organizacija dobro poznata onima koji prate humanitarne događaje na Balkanu, stupila je u asocijaciju međunarodne saradnje severne prestonice. U praksi to znači da pravaca u kojima može da radi Peterburg, Srbija i Republika Srbska biće više, što potvrđuje najraznovrsniji sastav učesnika manifestacije: od predstavnika administracije grada do naučnika koji se bave starim rukopisima, od izdavača-marinista do učenika koji čitaju Plavog zeca Duška Radovića na srbskom.

O planovima govori predstavnik Zaveta u Rusiji Irina Astapenkova:

- To su konferencije, okrugli stolovi, omladinski sletovi, rad sa decom, naprimer učešće Srba u konkursu crteža Slovenski ključ. Planira se dobrotvorna akcija sakupljanja knjiga ruskih autora za škole, manastire i biblioteke Srbije i Republike Srpske, i htela bih da u Peterburgu to postane tradicija. Takođe smo zainteresovani za rad sa tragačkim odredima. Ambasada RF u BiH nam je saopštila da, na primer, postoji inicijativa jednog od muzeja grada Bijeljine da se utvrde mesta gde su sahranjeni ruski ratni zarobljenici za vreme prvog svetskog rata u opštinama Han Pijesak i Rača. U lokalnim arhivima nikakvih podataka nije ostalo, zato je neophodan detaljan rad istoričara u arhivima u Austriji.

Iz jasnih razloga Prvi svetski rat će postati za Zavet jedna od glavnih tema 2014. godine.

- Pregovara se sa Arhivom Srbije povodom predaje kopija jedinstvenih dokumenata ove epohe za izložbu koja će krajem leta biti otvorena u gradu Puškin. Mi smo vrlo zainteresovani da u Rusiji vide Austrougarski ultimatum Srbiji, srbski odgovor i druga važna svedočanstva epohe. Jedan od naših zemljaka takođe predlaže da se organizuje put po mestima bojevih dejstava, da se poseti Grčka, Makedonija, Srbija, a da se završi u Republici Srbskoj na Vidovdan.

Gradu na Nevi zanimljiva je srbska kultura, jezik, sećanja na zajednički kulturni i istorijski prostor. Tako su na primer na prezentaciju došli predstavnici izdavačke kuće Morsko nasleđe: njima je zanimljiva sudbina ruskih pomorskih oficira koji su se odselili na Balkan i oni su spremni da o tome objave knjigu. A početkom martu u crkvi Sveti Carstveni Strastoterpci u Lenjingradskoj oblasti bila je postavljena memorijalna ploča poginulim ruskim dobrovoljcima na Balkanu, nadalje je planirano da se podigne krst i da se postavi memorijalna ploča na stalnoj osnovi.

Timur Blohin,