Početna stranica > Novosti
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
SVETA RUSIJA, UKRAJINA - POČAJEVSKA LAVRA
21.03.2014. god.
SVЯTAЯ RUSЬ!!! SVETA RUSIJA!!! Ovom kratkom rečenicom se objedinjuje sve. U ove dve reči staje sva vera, nada i ljubav pravoslavnih širom sveta, a čini mi se, posebno nas Srba. Neopisiva je povezanost Srbije sa Svetom Rusijom. Tek tamo, zaista sa sigurnošću osetite da smo jedan narod, jedna vera, jedna duša. Priču o Svetoj Rusiji započeli smo kolevkom ruske vere i nacije - Ukrajinom.
Da bi razumeli šta je Ukrajina za Rusiju dovoljno je reći da je Kijevska Rusija prva Rusija, da je tu Sveti knez Vladimir pre 1025. godina krstio Rusiju i proširio pravoslavlje na ostatak zemlje, dovoljno je reći Ukrajina je za Rusiju KOSOVO!
Ni slutila nisam koliku milost ćemo od Boga dobiti ovim putovanjem. Krenula sam umorna i sama, bez neke posebne pripreme, ali sa ogromnom željom da upijem sve utiske, slike, mirise, priče, otvorim srce i dušu i prepustim se Gospodu i Presvetoj Bogorodici da me vode i uče.
Nakon nepreglednih polja suncokreta i sela koja su bila vrlo slična našima sa prizemnim omalterisanim kućama i tipičnim belim šarama približili smo se mestu koje će za mene biti prvi susret sa Svetom Rusijom.
Negde između neba i zemlje, sa visine nas je posmatrala Sveto Uspenska Počajevska lavra. Smeštena u lepom, malom mestu Počajevo na brdu ili pre, na krečnjačkoj steni, jedinoj u široj okolini, sa koje se pruža pogled u daljinu na sve četiri strane sveta. Tako Počajevska lavra bdi i čuva široki pojas Ukrajine. Danas imam utisak da njen pogled dopire i do nas. Počajevska lavra je jedna od sedam svetinja koje je pod svoju direktnu zaštitu preuzela Presveta Majka Božja.
Manastir je nastao 1240. godine, a osnivaju ga Kijevsko pečerski monasi sklanjajući se od mongolsko – tatarskog ugnjetavanja. Sama Bogorodica se tada ukazala monasima u vidu neopaljene kupine sa krunom na glavi i žezlom u ruci, svojom presvetom desnom nogom je stala na kamen, na kome je, za večnost, ostao otisak Njenog stopala i iz kojeg je potekao izvor čudotvorne lekovite vode.
Veliki, za naše pojmove nezamislivi kompleks hramova, manastirskih radnji, konaka, otkrio se pred našim očima. Mnoštvo hodočasnika je prizor učinio još više zbunjujućim. Naravno, odmah smo krenuli da celivamo stopu Presvete Bogorodice. Osećaj... ne mogu opisati... I dok smo se poklanjali česticama moštiju svetaca i čudotvornim ikonama u hramu za koji su mnogi od nas rekli da lepši nisu videli, odjednom je mnoštvo monaha, vladika i iguman manastira započelo Akatist Svetom knezu Vladimiru. I sada čujem zvuke sa tog bogosluženja. Radujsja ... Po Promislu Božjem dočekala nas je milost da u slavu 1025. godina krštenja Rusije mošti Svetog kneza Vladimira Kijevskog tog dana budu baš u Počajevu. Nismo ni slutili da je Milost Božja i još veća i da će nas blagoslov Svetog kneza Vladimira i njegove mošti „pratiti“ duž celog našeg puta i dolaziti ili odlaziti istim redom u manastire koje smo mi posećivali od Ukrajine, preko Rusije do Belorusije. Poslednji dan našeg puta je i završen Vaseljenskom liturgijom u Minsku u čast Krštenja Rusije. Slava Gospodu!
Još uvek pod utiskom događaja prešli smo u drugi hram na večernju službu. Ovaj hram je stariji i iz svečane atmosfere ulazimo u vekovne molitve, okupljamo se, polako upoznajemo i počinjemo sa pletenjem tananih niti Hristove ljubavi. Osećala sam istovremeno ponos i sigurnost kad bi nas 90 hodočasnika iz Srbije ušli u hram na službu. Čak i posle večernje službe ostajemo u dvorištu i slušamo molitveno pojanje drugih hodočasnika. Osećali smo mir i lepotu Božjeg prisustva.
Sledeći dan smo požurili da celivamo stopu Presvete Bogorodice pre Božanstvene liturgije. Božanstvena liturgija u Počajevu je specifična po tome što se na kraju liturgije sa vrha ikonostasa dok traje Akatist, spušta na celivanje Čudotvorna ikona Bogorodice Počajevske – druge velike svetinje Lavre. Njoj u velikoj gužvi pritiču reke verujućih moleći pomoć i zaštitu.
Nigde na jednom mestu nisam videla toliko ljudi vezanih ruku, nogu, prelepljenih usta, unezverenih pogleda, teško duševno ili telesno obolelih ljudi. Pitala sam se da li kod nas ima manje duševno obolelih, opsednutih ili takvi kod nas ređe traže pomoć u crkvi. Tuga i saosećanje su me obuzimali pri pogledu na mladu devojku koju vezanu otac „mučenik“ privodi Svetoj Čaši na pričešće, jednom, drugi put... Svaki put je odbijala, izvrtala se, pokušavala da se oslobodi, kao da će u sebe primiti samu vatru. Pogled joj je streljao okolinu, mržnja se mogla osetiti. Mogli smo samo moliti Gospoda da pomogne njenoj napaćenoj duši.
Još mi je u sećanju i momak koji se vrlo neprijatno pribijao uz mene pokušavajući da uđe u prostor kod oltara da celiva Čudotvornu ikonu Bogorodice Počajevske. Majka ga je podsticala da priđe još bliže, moleći se da ne padnem u iskušenje da ga nagrdim u takvoj svetinji pokušala sam nekoliko puta da se odmaknem koliko je to bilo moguće u onolikoj gužvi, ali bezuspešno. Kako se ja odmaknem, on priđe bliže. U jednom trenutku sam već bila spremna da odreagujem, odmakla se malo više i okrenula, kad mi je pogled pao na njega ostala sam u šoku. Ruke i noge mladića su bile vezane maramama, a majka mu je rukama pomerala noge kako bi koračao i prišao Čudotvornoj ikoni. Pomislila sam – idi brate, tebi je potrebnije i propustila ih da prođu. Spasi Gospode! Spasi Majko Božja!
Prizivala je Majka Božja Počajevska nevoljnike i hodočasnike i svaki poklon i celov donosili su novu nadu, talase blaženstva i spas. Mnoga su se čuda desila tokom više od 400 godina boravka Čudotvorne ikone Bogorodice Počajevske u Lavri.
Liturgija nam je dala snage da se suočimo sa sledećim iskušenjem. Pre polaska na put nas je Otac Kosta upozorio da ćemo kao u crtanom filmu imati živu borbu „sami sa sobom“ tj. biti iskušavani da vidimo kolika nam je vera. Prvo takvo iskušenje je odlazak u Hram Svetog Jova, igumana i čudotvorca počajevskog i ulazak u pećinu u kojoj se prepodobni Jov podvizavao ceo svoj monaški život.
Predanje kaže da u pećinu mogu ući samo oni koji su ispovedili i okajali sve svoje velike grehove. Oni koji imaju „nešto na duši“ se zaglave u uskom prolazu peščere i mogu izaći tek nakon ispovesti i molitve sveštenika. Kažu u prošloj grupi se neka naša žena zaglavila, čak ranije i neki monasi.
I počinje borba – ko sam ja da uopšte pokušam, vidi još kolika sam, kad su se monasi zaglavljivali otkud je meni mesto tu, onda strah, ulaziš u nepoznato, a opet silno želim, molim se Bogu za snagu, mnogi uđu i izađu bez problema, lica su im tako svetla i radosna kad izađu, tu sam a da ne pokušam, a zdravlje, pa i ako se zaglavim bolje da znam da imam nešto da ispovedim dodatno i da se pokajem i za to... I tako milion pitanja i odgovora u istom trenutku. Snagu tražim u molitvi i u freskama koje kao žive gledaju sa zidova hrama i prosto stvaraju utisak da ste deo prikaza, da se sve dešava tu pred vama. Prilazim moštima Svetog Jova i Svetog Amfilohija i molim i njih za pomoć i krećem...
Pećinu je činio jedan vrlo uzak hodnik kroz koji možete proći samo ležeći sa ispruženim rukama, ulazite prvo glavom u prostor u steni, u koji jedva može stati 6-7 ljudi. Bog nam je poslao nekog čoveka da nas dočekuje da ovako nevešti ne razbijemo glavu pri ulasku i ne padnemo. Gospode pomiluj, mi je odzvanjalo u glavi i gle čuda, uspela sam da uđem, pomolim se u peščeri i izađem nova, kao ponovo rođena. Peščera me je i podsetila na oblik materice – uzak dugačak prolaz i udubljenje u obliku tri lista deteline. Hvala Tebi Gospode!
Za to vreme braća i sestre koji su bili brži u obilasku su se polako okupljala u dvorištu čekajući polazak u Skit Svete Ane na prvo pogružavanje. Tako okupljeni, a uvek, i srbski glasni privukli su pažnju Igumana počajevske lavre Arhimandrita Vladimira. Veoma radostan što vidi Srbe pozdravio ih je ikonom blaženopočivšeg Patrijarha Pavla, otpevao je „Tamo daleko“ i blagoslovio nas pred dalji put.
Iz sadašnjih dogođaja u Ukrajni, veoma me je potresao snimak na kojem taj veseo i blagorodan čovek na kolenima zahvaljuje okupljenom narodu i Presvetoj Bogorodici što su uspeli da odbrane manastir od preuzimanja. Narod je i ovog puta, kao i ko zna koliko puta u istoriji svojim telima i kolenopreklonim molitvama čuvao svetinju!
Pomolimo se i mi braćo i sestre! Praštajte!
- Izvor
- Crkva Ub
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Globalni gigant Glovo napušta BiH, a domaća aplikacija Ordera preuzima tržište dostave hrane. Restorani i kupci masovno prelaze na pouzdano domaće rješenje — koje svoju mrežu već širi i...
Savremena astronomija već dugo nije vezana samo za optičko posmatranje neba teleskopima, već je ona postala i nauka o ogromnin bazama podataka. Teleskopi nove generacije svake noći generišu terabajte...
Vašingtonska asocijacija biciklista (WABA) po prvi put je organizovala diplomatsku biciklističku vožnju povodom Svetskog dana bicikla, okupivši predstavnike više od 40 diplomatskih misija u Vašingtonu. Organizatori su naj...
Američki predsednik je, kako se navodi, pozvao izraelskog premijera da ne pokreće ponovo rat punih razmera sa Iranom....
Biro Skupštine država članica Međunarodnog krivičnog suda (MKS) suspendovao je tužioca Karima Kana, koji je optužen za seksualno uznemiravanje, navodi se u saopštenju za javnost organizacije. Kan je svojevremeno...
Izjava američkog sekretara za rat usledila je u trenutku kada se Brisel priprema da sprovede najambicioznije migracione reforme u poslednjih nekoliko godina....
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
