Uloga Montenegra u savremenom svetu

 

Već sam se navikao na svakojaka iznenađenja od mojih dalekih rođaka koji upravljaju državom koju s pravom mogu nazvati svojom postojbinom jer sve činjenice ukazuju da vučem korene iz plemena Moračana, ali ovakav potez je za mene poprilično iznenađenje. Teško mi je bilo da prihvatim da se Crna Gora odvaja od Srbije, da Kosovo i Metohiju, kolevku srbskog naroda, priznaje za nezavisnu državu, da ukida i poništava srbski jezik i njegove profesore, da progoni Srpsku pravoslavnu crkvu i njeno sveštenstvo i monaštvo, da se odriče ćirilice, da Njegoševa dela prepravlja i skraćuje, da gubi dostojanstvo uvozeći vrednosti zapadne civilizacije i organizujući skaradne i izopačene manifestacije, ali sve je nekako bilo pomalo najavljeno i očekivano i moglo se pravdati kompleksom mlađeg i manjeg brata. Međutim, direktan šamar nekadašnjim pokroviteljima, zaštitnicima i garantima nezavisnosti, koji krvcu proljevahu za bratski srbski narod u Crnoj Gori, Boki, Hercegovini, za mene je šokantan.

 

Kad se pribrah, shvatih da je došlo vreme da se svako pokaže u pravom svetlu. Ne može se više sedeti na dve stolice i ne može se biti neutralan. Džaba ruske investicije, džaba turizam koji se oslanja 90% na goste iz Rusije i Srbije, došlo je vreme da vlastodršci nama susedne zemlje počnu da vraćaju dugove svojim zapadnim prijateljima. Očigledno je da gospodar Milo i njegovi sledbenici više ne mogu da biraju i moraju da povlače poteze za koje znaju da će ih skupo koštati.

 

Nama u Srbiji ostaje zaključak da će se uskoro ovakva situacija ponoviti i u Beogradu pa da pokušamo taj dan da dočekamo spremni. Upornost Milana Nedića kojom je uspeo da sačuva obraz srbskog naroda pred braćom Rusima, moramo imati stalno na umu.

 

 

 

P.S. Ne dao Bog nikome mom da na istočnom frontu bude sa pogrešne strane.