Lekcije Černobilja i Fukušime

Černobilj i Fukušima nisu naterali čovečanstvo da odustane od civilne nuklearne energije. Černobiljska havarija je potresla svet 1986. godine. Tada je eksplozija u 4. energetskom bloku potpuno razorila reaktor. Tačan broj poginulih i postradalih ne zna se do danas — mnogi su umrli od zračenja godinama kasnije.

Pre tri godine nova, još masovnija tragedija se desila u Japanu. Posle snažnog zemljotresa od skoro 10 stepeni i cunamija, započeo je požar u nuklearnoj centrali Fukušima, iz stroja je izašao sistem za hlađenje reaktora. To je dovelo do topljenja nuklearnog goriva u tri od 6 energetskih blokova. Nekoliko dana kasnije nivo radijacije u regionu centrale premašio je normu 70 puta. Japanske vlasti su evakuisale nekoliko hiljada stanovnika u zoni od 20 kilometara. Još najmanje 40 godina predstoji likvidacija posledica ove havarije.

Ubrzo posle havarije u Japanu održana je konferencija MAGATE na kojoj je šef državne korporacije Rosatom Sergej Kirijenko objavio osnovne predloge ruske strane.

- Postoje tri zahteva: pooštravanje međunarodnog zakonodavstva, kako bi zahtevi MAGATE imali obavezujući karakter. Drugi zahtev je formiranje međunarodnih snaga reagovanja na havarijske situacije i treći je pružanje otvorenih informacija susedima u određenom roku.

Istina, ma kako bili optimalizovani mehanizmi saradnje po nuklearnom pitanju, ova oblast ne može se osloboditi ljudskog faktora, što znači ni mogućih grešaka. Prema zvaničnim verzijama, upravo nepravilna i neblagovremena dejstva personala su provocirala havarije u Černobilju i Fukušimi. Ljudski faktor je odigrao važnu ulogu u katastrofi na nuklearnoj centrali Tri-Mejl-Ajlend u SAD 1979. godine. Tada je kvar na sistemu hlađenja provocirao delimično topljenje aktivne zone reaktora, a delovnje personala je situaciju samo pogoršalo.

Glavna lekcija koju međunarodna zajednica treba da nauči posle ovih tragedija je da treba raditi ne samo na sistemima bezbednosti, već i na obučenosti personala, kaže ekspert Centra za međunarodnu bezbednost IMEMO RAN (koordinator programa nerasprostiranja nuklearnog naoružanja) Petar Topičkanov.

- Svaka centrala treba da ima razvijen sistem bezbednosti. On treba da se modifikuje i obnavlja. Pored toga, treba da bude poklonjena veća pažnja kadrovima, njihovoj pripremljenosti prilikom negativnih scenarija, kako bi oni reagovali uslklađeno, operativno. Kako bi takođe usklađeno reagovale lokalne vlasti prilikom obaveštavanja stanovništva.

Pri tome japanske nuklearne centrale su se nalazile u takvim opasnim situacijama i ranije. 2002. godine desilo se neliko procurenja, nivo radijacije na Fukušimi je premšio dopustivi sto puta. A razmatranje havarije u Fukušimi odvijalo se u kontekstu skandala oko japanske kompanije TEPKO, koja je dugo skrivala informacije o kvarovima na svojim nuklearnim objektima.

Pored svega ostalog, pred Japanom stoji još jedan zadatak u oblasti nuklerne energetike — stvoriti takve sisteme bezbednosti koji će biti efikasni u uslovima stalne seizmičke opasnosti.

Pred licem takvim tragedija političke protivrečnosti se povlače u drugi plan, i stručnjaci iz raznih zemalja preuzimaju jedni od drugih iskustvo i rešavaju kako da se nadalje izbegnu takvi incidenti. Tako realizator ruske politike u oblasti nuklearne energeetike — kompanija Rosatom — stalno sarađuje sa MAGATE i Svetskom nuklearnom asocijacijom (WNA).

Marija Baljabina,