Лекције Чернобиља и Фукушиме

Чернобиљ и Фукушима нису натерали човечанство да одустане од цивилне нуклеарне енергије. Чернобиљска хаварија је потресла свет 1986. године. Тада је експлозија у 4. енергетском блоку потпуно разорила реактор. Тачан број погинулих и пострадалих не зна се до данас — многи су умрли од зрачења годинама касније.

Пре три године нова, још масовнија трагедија се десила у Јапану. После снажног земљотреса од скоро 10 степени и цунамија, започео је пожар у нуклеарној централи Фукушима, из строја је изашао систем за хлађење реактора. То је довело до топљења нуклеарног горива у три од 6 енергетских блокова. Неколико дана касније ниво радијације у региону централе премашио је норму 70 пута. Јапанске власти су евакуисале неколико хиљада становника у зони од 20 километара. Још најмање 40 година предстоји ликвидација последица ове хаварије.

Убрзо после хаварије у Јапану одржана је конференција МАГАТЕ на којој је шеф државне корпорације Росатом Сергеј Киријенко објавио основне предлоге руске стране.

- Постоје три захтева: пооштравање међународног законодавства, како би захтеви МАГАТЕ имали обавезујући карактер. Други захтев је формирање међународних снага реаговања на хаваријске ситуације и трећи је пружање отворених информација суседима у одређеном року.

Истина, ма како били оптимализовани механизми сарадње по нуклеарном питању, ова област не може се ослободити људског фактора, што значи ни могућих грешака. Према званичним верзијама, управо неправилна и неблаговремена дејства персонала су провоцирала хаварије у Чернобиљу и Фукушими. Људски фактор је одиграо важну улогу у катастрофи на нуклеарној централи Три-Мејл-Ајленд у САД 1979. године. Тада је квар на систему хлађења провоцирао делимично топљење активне зоне реактора, а деловње персонала је ситуацију само погоршало.

Главна лекција коју међународна заједница треба да научи после ових трагедија је да треба радити не само на системима безбедности, већ и на обучености персонала, каже експерт Центра за међународну безбедност ИМЕМО РАН (координатор програма нераспростирања нуклеарног наоружања) Петар Топичканов.

- Свака централа треба да има развијен систем безбедности. Он треба да се модификује и обнавља. Поред тога, треба да буде поклоњена већа пажња кадровима, њиховој припремљености приликом негативних сценарија, како би они реаговали услклађено, оперативно. Како би такође усклађено реаговале локалне власти приликом обавештавања становништва.

При томе јапанске нуклеарне централе су се налазиле у таквим опасним ситуацијама и раније. 2002. године десило се нелико процурења, ниво радијације на Фукушими је премшио допустиви сто пута. А разматрање хаварије у Фукушими одвијало се у контексту скандала око јапанске компаније ТЕПКО, која је дуго скривала информације о кваровима на својим нуклеарним објектима.

Поред свега осталог, пред Јапаном стоји још један задатак у области нуклерне енергетике — створити такве системе безбедности који ће бити ефикасни у условима сталне сеизмичке опасности.

Пред лицем таквим трагедија политичке противречности се повлаче у други план, и стручњаци из разних земаља преузимају једни од других искуство и решавају како да се надаље избегну такви инциденти. Тако реализатор руске политике у области нуклеарне енергеетике — компанија Росатом — стално сарађује са МАГАТЕ и Светском нуклеарном асоцијацијом (WNA).

Марија Баљабина,