Evropska unija nije spremna da Rusiji uvede „treći paket sankcija“

Evropska unija nije spremna da Rusiji uvede takozvani treći paket sankcija, koje bi pogodile pojedine sektore ruske privrede, izvestio je britanski list Independent.

Prema pisanju ovog lista pokušaji Vašingtona i Londona da ubede evropske lidere da uvedu paket novih oštrih sankcija Rusiji naišli su na zatezanje. Za ublažavanje stavova optužuju se Francuska i Nemačka, koje više zavise od trgovine sa Ruskom Federacijom.

Visoki zvaničnici iz diplomatskih krugova u Francuskoj i Engleskoj rekli su da će se ove države teško složiti sa predlogom Velike Britanije da Rusiji uvede novi paket sankcija, koje će uticati na ključne ruske kompanije i predeuzeća u energetskom, finansijskom i odbrambenom sektoru. „Sankcije su sredstvo postizanja cilja, a nisu same sebi cilj“, naglasio je enmački predstavnik.

Prema pisanju lista Indepenedent, pristanak predstavnnika snaga samoodbrane da predaju crne kutije malezijskog Boinga 777 Kuala Lumpuru, kao i da započnu proces reptrijacije posmrtnih ostataka poginulih putnika učvrstili su stavove onih evropskih političara, koji tvrde da dodatne sankcije mogu da iskomplikuju saradnju sa Rusijom.

Izvor u britanskoj vladi, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je da nepopustljivost Pariza i Berlina po tom pitanju čini vrlo malo verovatnim postizanje sporazuma o novim sankcijama na sednici ministara spoljnih poslova u Briselu u utorak 22. jula 2014.godine.

Podsetimo britanski premijer Dejvid Kameron ranije je izjavio u nacionalnom parlamentu da zemlje EU moraju da pređu na treću fazu sankcija, koje će pogoditi čitave sektore privrede i zaustaviti isporuke oružja u Rusiju. Kameron je pozvao da se proširi aktuelni spisak sancija.

Evropske diplomate naglašavaju da će Evropa ovoga puta teško poslušati Veliku Britaniju. Najverovatniji ishod briselskog sastanka biće samo proširenje liste osoba i kompanija, kojima će biti otežano poslovanje u Evropi. Takođe, Evropljani mogu ponovo da zaprete sankcijama sektorima poput ekonomije, finansija, nafte, gasa ili odbrane.

London je po tom pitanju daleko odlučniji od Pariza i Berlina, koji strahuju da bi proširenje restriktivnih mera moglo biti kontraproduktivno. Po mišljenju Evrope, sankcije bi mogle da se utiču na spremnost Rusije na saradnju u sprovođenju istrage o nesreći Boinga 777. Takođe samoj Evropi ne odgovara da u ovom trenutku proširuje sankcije.

Između ostalog, Francuska u oktobru ove godine treba da isporuči Rusiji prvi nosač helikoptera klase Mistral. On je skoro spreman za isporuku. Ugovor u vrednosti od 1,2 milijarde dolara za izgradnju dva nosača helikoptera Mistral za rusku ratnu mornaricu potpisan je u junu 2011. godine. Rusija će prvi brod Vladivostok dobiti 2014. godine, a drugi Sevastopolj, 2015. godine. Trenutno nisu donete nikave restriktivne odluke, koje bi mogle da zaustave isporuku. Međutum, po rečima predsednika Fransoa Olanda realizacija isporuke zavisiće od stava Moskve po ukrajinskom pitanju.