Ukrajina i Novorusija - iz minuta u minut - 22.06.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu - (kijevske snage) - kliknuti za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 22.06.

General kijevskih snaga prešao na stranu Narodne vojske -  Stotine vojnika i oficira Oružanih snaga Ukrajine prešlo je na stranu Donjecke Narodne Republike od početka konflikta u Donbasu, izjavio je bivši pomoćnik ministra odbrane Ukrajine general Aleksandar Kolomijec.

„Tokom antiterorističke operacije na stranu DNR je prešlo na stotine vojnika i oficira koji sada štite granice DNR. Kada je antiteroristička operacija počela, ljudi su masovno krenuli da prelaze na stranu DNR kako bi zaštitili svoje kuće, porodicu… Većina od tih koji su prešli na stranu DNR, lokalci iz Donbasa… Ovi oficiri sada sa oružjem u rukama štite svoje porodice, kuće“, izjavio je Kolomijec na brifingu.

Po njegovim rečima, on se zalaže za „mir za spas ukrajinskog naroda“.

„Zločinačka vlast Kijeva poslala je protiv ljudi Donbasa nezakonite formacije. Već drugu godinu vrši se uništavanje gradova, ubijanje ljudi. Kao čovek, ne gledam na to sa distance. Korišćenje Oružanih snaga Ukrajine je kršenje Ustava. Zajedno sa mnom su oficiri koji nisu želeli da ispunjavaju zločinačka naređenja. Obraćam se generalima, oficirima ukrajinskih Oružanih snaga: Ne pretvarajte se u dželate, jer zločini ne zastarevaju“, rekao je Kolomijec.



Više od 10.000 vojnika kijevskih snaga dezertiralo -  Više od 10.000 vojnika je dezertiralo iz kijevskih snaga od aprila 2014, od kada je izbio rat.

Najviše dezertera je bilo u prvom krugu mobilizacije, oko 30 odsto pozvanih.

Od početka sukoba Kijev je sproveo šest mobilizacija, pa se broj vojnika u kijevskim snagama popeo sa 130.000 na 232.000 do kraja 2014. godine.

Mnogi Ukrajinci koji su bili protiv mobilizacije napustili su zemlju. Oko 1,3 miliona vojno sposobnih živi u Rusiji.

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 22.06.




EU produžila sankcije na dan napada fašističke Nemačke na bivši SSSR - Moskva je izrazila je razočaranje odlukom EU o produženju sankcija Rusiji za još pola godine, ističući da je naročito cinično to što je ona donesena na godišnjicu napada fašističke Nemačke na bivši SSSR.

"Naročito cinično izgleda to što su odluku o produženju antiruskih sankcija zemlje EU donele 22. juna, na dan kada je fašistička Nemačka napala SSSR. Želeli bi smo da verujemo da je to koincidencija, a ne specijalno smišljen potez", saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.

Šefa administracije predsednika Putina Sergej Ivanov je saopštio da se ne čudi produžavanju sankcija na godišnjicu napada.

"Vas to čudi? Mene, na žalost, odavno ne", rekao je Ivanov.

Ivanov, takođe, ne smatra slučajnom zaplenu ruske imovine u Evropi na dan početka ekonomskog foruma u Sankt-Peterburgu. "Vi verujete u koincidencije? Ja lično, odavno ne verujem", rekao je Ivanov.

MSP je u saopštenju izrazilo razočaranje Rusije što je u EU ponovo prevladao stav rusofobnog lobija "koji je progurao odluku o produženju nelegalnih restrikcija".

"Pritom u Briselu namerno prećutkuju da će to garantovano dovesti do toga da stotine hiljada, a prema nekim ocenama i nekoliko miliona Evropljana, ostane bez radnih mesta", istakli su u MSP-u.

EU izdvoja milijardu dolara za otplatu gasa Ukrajini - Evropska unija je izrazila spremnost da Ukrajini izdvoji milijardu dolara za isplatu gasa za period jesen-zima, preneli su zapadni mediji, pozivajući se na dokumente nemačke delegacije u Evropskoj komisiji.

Kaže se da Evropskoj uniji nedostaje milijardu dolara za formiranje ovog paketa finansijske pomoći. Ukupna cena planirana za isporuke gasa Ukrajini za ovaj period iznosiće 1,5 milijardi dolara.

Rusija, Ukrajina i Evropska komisija pokušavaju sada da se dogovore oko trostranog sporazuma za isporuke ruskog gasa u Ukrajini koji, kako se pretpostavlja, biće dovoljan za čitavu sezonu jesen-zima 2015-2016. godine.

Predviđa se da će dokument biti potpisan na ministarskom sastanku o gasu koji će, najverovatnije, biti organizovan 20. juna.

NATO šalje tenkove na istok - Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je uoči ministarske konferencije u Briselu da će NATO rasporediti tenkove i opremu za oko 5.000 ljudi duž svojih severoistočnih granica. Tenkovi i oprema biće raspoređeni u Poljskoj i baltičkim zemljama, a Stoltenberg je ovu meru nazvao "potezom uveravanja" istočnih članica da je NATO spreman da ih brani, preneo je Tanjug.

"Dali smo glavnoj komandi NATO-a nalog da pripremi plan raspoređivanja i da u okviru komandne strukture osnuje novi logistički štab da ga sprovede", rekao je Stoltenberg novinarima pred sastanak ministara odbrane članica Alijanse u Briselu.

Naglasio je da se ovim ne narušava sporazum NATO-a sa Rusijom prema kome se NATO obavezao da neće osnivati stalne baze na istoku, jer vojnici neće pratiti tenkove i opremu, koja će biti konzervirana i aktivirana samo ako se ukaže potreba.

"Nismo u hladnom ratu sa Rusijom, ali nismo više ni strateški partneri", rekao je generalni sekretar, ocenjujući da su odnosi NATO-a i Rusije "negde između" i da "jaka odbrana ne sprečava dijalog".

Stoltenberg je zatražio od Rusije da se pridržava sporazuma iz Minska o rešenju ukrajinske krize i da prestane "da zvecka nuklearnim oružjem".

"Svemu što se tiče nuklearnog naoružanja treba pristupati veoma pažljivo", rekao je on.

Nemačka i Francuska protiv razmeštanja američkih raketa - Nemačka i Francuska su istupile protiv razmeštanja na svojoj teritoriji krstarećih raketa SAD koje mogu da nanesu nuklearni udar. Vašingtona je još u februaru izneo predlog o razmeštanju raketa na sastanku ministara odbrane država NATO-a.

Američka strana insistira da rakete treba da budu razmeštene u evropskim zemljama, jer je Rusija prekršila Sporazum o likvidaciji raketa malog i srednjeg dometa, navodi list „Špigl“. Međutim, u Evropi smatraju da činjenice prekršaja nisu dokazani.

Između ostalog, u Nemačkoj smatraju da nivo pretnje od strane Rusije nije porastao. Zamenik rukovodioca nemačke obaveštajne službe BND Gido Miler nazvao je izjavu Putina o povećanju ruskog raketnog potencijala „propagandnom predstavom“. Miler sumnja i u mogućnost realizacije planova Moskve za modernizaciju Oružanih snaga.

Peskov: Rusija će odgovoriti recipročnim sankcijama - Rusija veruje da su sankcije Zapada protiv Moskve neosnovane, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

On je reagovao na odluku EU da produži sankcije Rusiji do 31. januara 2016. godine, uz objašnjenje da je potrebno osigurati provođenje sporazuma iz Minska o prekidu vatre.

- Govoreći o sankcijama, reciprocitet je osnova našeg pristupa - rekao je Peskov.

Ostali ruski zvaničnici izjavili su da će Moskva verovatno produžiti zabranu uvoza prehrambenih proizvoda sa Zapada.

EU će preispitati režim sankcija za šest ili sedam meseci, rekao je Paolo Đentolini, italijanski ministar spoljnih poslova.

On je dodao da je dijalog sa Rusijom, posebno o Libiji i Siriji, od "presudnog značaja", prenela je "Raša tudej".

Sankcije se odnose na ruski finansijski, odbrambeni i energetski sektor, ali samo u oblasti naftnih kompanija. Ruski gasni sektor nije meta kaznenih mera Zapada.

Ukrajina uplatila Rusiji 75 miliona dolara duga - Ukrajina je platila Rusiji 75 miliona dolara, isplativši kupon za evropske hartije od vrednosti na 3 milijarde dolara, saopštilo je Ministarstvo finansija Rusije.

Rusija je krajem 2013. godine kupila hartije od vrednosti Ukrajine u iznosu od 3 milijarde dolara. Ukrajina treba da plati Rusiji dug do kraja 2015. godine. Naredni kupon od 75 miliona dolara trebao je da bude isplaćen do 20. juna. Međutim, pošto je to bio vikend, Rusija je očekivala ovu uplatu 22. juna, izjavio je ranije zamenik ministra finansija Rusije Sergej Storčak. Prema njegovim rečima, neizvođenje uplate predstavljaće bankrot zemlje.

Rusija je nameravala da izdvoji za Ukrajinu 15 milijardi dolara, između ostalog, i za račun Fonda nacionalnog blagostanja. Međutim, nakon promene vlasti u Ukrajini, pregovori o daljim tranšama su zamrznuti.

Patrušev: Akcije NATO-a više liče na provokacije - Određene vojne vežbe NATO-a više liče na provokacije, nego na manevre, ali se Rusija uzdržano odnosi prema takvim demaršima Alijanse pod izmišljenim povodima, rekao je sekretar Saveta za bezbednost Rusije Nikolaj Patrušev.

On je podsetio na termin koji SAD koriste za najbliže susede Rusije — „države na prvoj liniji fronta“.

„Sa tim u vezi, objavljeno je da komanda NATO-a planira da razmesti ovde kontigent od 30 hiljada ljudi, a generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavljuje o najznačajnijem širenju mogućnosti Alijanse od vremena hladnog rata. Pri tome, određene akcije NATO-a više liče na provokacije, nego na manevre“, rekao je Patrušev u intervjuu listu „Komersant“.

EU produžila sankcije Rusiji - Šefovi ministarstava spoljnih poslova zemalja-članica EU danas su produžili ekonomske sankcije Rusiji do 31. januara 2016. godine, odobrivši odgovarajuće amandmane na odluku EU o sektorskim sankcijama protiv Rusije, saopštio je Savet EU.

Stalni predstavnici zemalja-članica EU usvojili su na sednici 17. juna produženje sankcija do 31. januara 2016. godine. Pitanje je bilo izneseno na usvajanje pred šefove diplomatija.

Ministri su danas na sednici u Luksemburgu odobrili odluku o produženju sektorskih mera. One su bile usvojene na sednici bez dodatne diskusije.

Saopšteno je ranije da će šefovi diplomatija zemalja-članica EU na sednici u ponedeljak produžiti do kraja januara 2016. godine ekonomske sankcije Rusiji i pokrenuti prvu fazu operacije borbe sa nelegalnim prevoznicima migranata u Sredozemnom moru.

Patrušev: SAD potrošile pet milijardi za državni udar u Ukrajini - Sekretar ruskog Saveta za bezbednost Nikolaj Patrušev kaže da Amerika stoji iza državnog udara u Ukrajini i da je za te svrhe otrošila pet milijardi dolara. Patrušev je u intervjuu za Komersant rekao da je promena vlasti u Ukrajini pokrenula dalje događaje, prenosi Tanjug.

"Američki državni sekretar Džon Keri ima pomoćnika Viktoriju Nuland koja je rekla da su SAD potrošile pet milijardi dolara da organizuje te događaje", rekao je Patrušev.

Patrušev je naglasio da je apsolutno jasno da iza "projekta destabilizacije u Ukrajini stoji pokušaj kreiranja instrumenta da bi se dramatično oslabila Rusija".

"Istovremeno, oni nastoje da zemlje EU drže na kratkom povocu uvođenjem sankcija protiv Rusije, ignorišući njihove nacionalne interese", rekao je Patrušev.

Prema njegovim rečima, SAD su odlučile da Viktora Janukoviča svrgnu silom.

"To je bila politička greška. Da su malo sačekali, mogli su da postave ljude koje žele legalnim putem, ali oni su organizovali državni udar. Ne bi bilo ničega na Krimu i na istoku Ukrajine da nije bilo državnog udara", ukazao je Patrušev, prenela je agencija Tas.

Patrušev je naglasio da Janukovič nije odložio potpisivanje sporazuma o pridruživanju sa EU zbog pritisaka Moskve, već zato što je "jednostavno shvatio šta znači njegova primena".

SAD: Sukobi sa Rusijom i posle Putina - Ministar odbrane SAD Ešton Karter izjavio je da će se konfrontacija SAD i njegovih saveznika sa Moskvom nastaviti i nakon povlačenja Vladimira Putina sa čela ruske države, preneo je Rojters.

„Procene o kojima govorim zasnovane su na očekivanjima da Rusija ne može da se promeni ni za vreme Putinove vlasti niti nakon njega“, citira agencija šefa Pentagona koji je juče krenuo u evropsku turneju.

Na pitanje, da li će Putin promeniti svoju politiku, šef Pentagona je odgovorio da se tome nada, ali da u to trenutno ne veruje.

Sredinom nedelje u Briselu će se okupiti ministri odbrane Alijanse koji će razmatrati neke tajne dokumente koje je pripremila komanda NATO-a. Zapadna vojna Alijansa namerava pažljivo da proanalizira realne mogućnosti nuklearnog potencijala Moskve. 

Kao povod je poslužilo saopštenje Vladimira Putina da Rusija namerava da u bliskoj budućnosti popuni svoj vojni arsenal sa 40 novih interkontinentalnih balističkih raketa, sposobnih da eliminišu čak i najsavremenije sisteme protivraketne odbrane.

Falon: NATO odlučan da brani svoje granice - Velika Britanija će ojačati podršku NATO-u u istočnoj Evropi, proširenjem prisustva svoje vojske i borbenih aviona u tim zemljama, rekao je britanski ministar odbrane Majkl Falon.

"Moramo da nastaviomo da jačamo NATO", poručio je Falon, koji smatra da predsednik Rusije Vladimir Putin "zvecka oružjem", preneo je Tanjug.

Britanska agencija Rojters navodi da Alijansa jača svoje odbrambene snage u regionu, od početka ruske intervencije u Ukrajini prošle godine, uznemirivši članice NATO Poljsku i baltičke zemlje Litvaniju, Letoniju i Estoniju, koje su pomislile da bi one mogle da budu sledeće na redu.

Falon je rekao da je važno stalno podsećati Putina da je NATO odlučan da brani svoje članice.

Plan obuhvata i formiranje novih snaga za brzo reagovanje, koje bi mogle da stignu na mesto sukoba najkasnije za dva dana.

Falon je rekao da će Britanija obezbediti 1.000 vojnika sledeće godine i još 3.000 2017, kao i da će borbeni avioni "tajfun" i sledeće godine nastaviti da patroliraju iznad baltičkih zemalja.

Video vesti za 22.06.




General kijevskih snaga prešao na stranu Narodne vojske

Jutro na prvoj liniji Narodne vojske

Pres konferencija Aleksandra Zaharčenka

Granatiranje Donjecka

Granatiranje Donjecka

Granatiranje Donjecka

Dejstvo minobacača kijevskih snaga

Dejstvo kijevskih snaga

Dejstvo snajperiste Narodne vojske u Širokinu

Ukrajina - iz minuta u minut -

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima