NATO čuva avganistanski heroin

Svaka treća smrt od avganistanskog heroina u svetu – dogodi se u Rusiji. Nekada na glasu kao ljubitelji votke, danas na Ruse otpada petina svetske potrošnje ove droge, što je više od SAD-a, Kanade i Kine zajedno! Prema proračunima UN, procenat Rusa koji koriste opijate prevazilazi do osam puta uporedne pokazatelje u EU. Praktično, u Rusiji ima opijumskih narkomana koliko u svim zemljama Evrope zajedno. Njihov broj eksperti procenjuju na nešto manje od 2,5 miliona ljudi, a svake godine armija narkomana u Rusiji regrutuje skoro 80.000 novih „saboraca“. Ogromna većina njih ne poživi dugo na novom „avganistanskom frontu“, jer zvanično godišnje umre 30.000, od ukupno pola miliona registrovanih narkomana. To je dvostruko više žrtava nego što je u celom SSSR-u, za 10 godina trajanja, odneo rat u Avganistanu. A to je tek zvanična statistika.
 

Suočena sa ovako zastrašujućim činjenicama, ruska država poslednjih godina preduzima čitav niz mera da neutrališe heroinsku pretnju. Rad na prevenciji počinje još u dečjem uzrastu, posebno u rizičnim socijalnim grupama. Na primer, samo prošle godine skoro 300.000 mališana boravilo je u vojno-patriotskom rehabilitacionom kampu „Mladi specnazovac“. Država je izdala i dve kompjuterske igre na antinarkomansku temu, jednu intelektualnog tipa, i drugu, u kojoj je glavni junak ruski specijalac, borac protiv narko-kartela.

Radi se i na suzbijanju, donose se državne strategije, osnivaju specijalne službe. Veliku pažnju prošle nedelje privukao je izveštaj direktora Federalne službe RF za kontrolu prometa narkotika (FSKN Rusije) Viktora Ivanova, koji je on podneo na zasedanju proširenog kolegijuma ove službe. Osim zapanjujućih činjenica u vezi sa narkomanijom, izlaganje šefa „narkopolicije“ imalo je i ozbiljnu političku dimenziju, jer je kao odgovorne za „heroinsku eksploziju“ u Avganistanu i Rusiji direktno prozvao Amerikance i NATO, optužujući da oni štite proizvođače opijuma. I posebno naglasio da proizvodnja droge nema veze sa talibanima.

 

Viktor Ivanov, šef „narkopolicije“, izneo je zapanjujuće činjenice u vezi sa narkomanijom, a njegovo izlaganje imalo je i ozbiljnu političku dimenziju, jer je kao odgovornu za „heroinsku eksploziju“ u Rusiji direktno prozvao Gruziju

Kao ključnu državu preko koje se droga transportuje u Rusiju i Evropu, Ivanov je označio Gruziju, vernog američkog satelita i nestrpljivog NATO kandidata. Savetnik gruzijskog predsednika za bezbednost Ekaterina Tkešelašvili, upravo se ovih dana pohvalila američkom listu „Forin polisi“ da je Mihail Sakašvili poslao 1.000 vojnika na avganistanski front, čime je Gruzija, po glavi stanovnika, postala zemlja sa najvećim učešćem na ovom bojištu! Dodala je još da Sakašvili šalje Gruzijce u Avganistan (da ginu za Amerikance) – jer „iskreno deli njihove motive“. Posle objašnjenja Viktora Ivanova o ulozi NATO-a u heroinskom Avganistanu, i motivi Sakašvilija mogu postati jasniji.

Osim govora na proširenom kolegijumu FSKN Rusije, Ivanov je prošle nedelje na ovu temu dao i veliki intervju magazinu „Naša vlast: dela i lica“. (Ivanov je, inače, bivši zamenik direktora FSB-a Rusije. Dugogodišnji je saradnik Vladimira Putina i Dmitrija Medvedeva, godinama je, do 2008, obavljao važne funkcije u predsedničkoj administraciji. Studirao je u Lenjingradu, a potom radio u KGB-u. Krajem 80-ih službovao je u Avganistanu). Evo glavnih citata iz oba nastupa Ivanova:

„Opijate, pre svega heroin, u Rusiji koristi 90 odsto zavisnika i on je isključivo avganistanskog porekla. Svaki dan od njega umru 82 čoveka u uzrastu za služenje vojnog roka. Godišnje, to je 30.000 ljudi. Ali, to su samo zvanične cifre. U stvari, gubici od avganistanskog heroina su daleko veći. Bez obzira na besprecedentni nivo upotrebe narkotika, narkopritisak na rusko stanovništvo nastavlja da raste, o čemu svedoči porast zaplenjenih opijata i hašiša avganistanskog porekla. Ako se održe ove tendencije, kroz pet godina će u svakoj desetoj ruskoj porodici biti narkoman koji upotrebljava avganistansku drogu.“

„Poslednjih godina značajno je opao tempo porasta registrovanih narkomana u zemlji, ali se nagli skok u ranijem periodu može okarakterisati kao katastrofalan. Upravo zato državno rukovodstvo nastalu situaciju ocenjuje kao jednu od glavnih pretnji ličnosti, društvu i državi. Svi podaci ukazuju na rast narkopritiska na našu zemlju avganistanskih narkotika, kako heroina, tako i koncentrisanog hašiša (njega je prošle godine zaplenjeno 3,5 puta  više nego prethodne). Situacija u Avganistanu postala je fundamentalni faktor formiranja teške narkosituacije u Rusiji. Avganistanski heroin zauzima 90 odsto tržišta u Rusiji. Njegov godišnji priliv u Rusiju se procenjuje na 35 tona, što je ekvivalent 5 milijardi injekcija.“

Droga u Rusiji u brojkama 60 % više narkomana u odnosu na 2000. godinu 550.000 registrovanih narkomana 1.500.000 neregistrovanih narkomana 138.000 ruske dece koja pate od narkoloških poremećaja 2.000 sprečenih pokušaja krijumčarenja droge u 2009. 1.200 uhapšenih stranih državljana zbog dilovanja (2009) 238.500 rasvetljenih krivičnih dela u vezi sa drogom 46 tone narkotika zaplenjeno 2009. godine 6.414 mesta okupljanja narkomana likvidirano 37 ilegalnih narko-laboratorija zatvoreno 3.497 kućnih proizvođača droge procesuirano 500.000 ljudi u proteklih pet godina krivično odgovarali zbog narkokriminala

„Avganistanska proizvodnja narkotika igra ulogu globalnog destabilizujućeg faktora, posebno za Rusiju, kao ciljanog regiona isporuke, i zemalja centralne Azije kao tranzitnih država. Neophodno je podvući da učešće talibana u proizvodnji droge čini tek mali deo procenta. Pri tome, komanda NATO-a fokusira osnovne napore isključivo na borbu protiv ovog minornog proizvođača, velikodušno prepuštajući borbu protiv ostalih 99 odsto narkoproizvođača lokalnim vlastima Avganistana. Javne izjave SAD-a o odbijanju da unište plantaže opijumskog maka, prema ocenama samih Avganistanaca, zvuče kao solidna garancija nedodirljivosti sirovinskih izvora narkoproizvodnje u toj zemlji. Ove plantaže, koje produkuju danas dva puta više opijuma nego ceo svet pre 10 godina, generisale su moćni narkotrafiking po „severnoj maršruti“, prema Rusiji. Zbog svog transnacionalnog karaktera, on je postao ozbiljan geopolitički faktor destabilizacije u celom azijskom regionu.“

„Poslednjih godina mi fiksiramo tendencije širenja vektora severnog pravca narkotrafikinga prema severnom Kavkazu. Porast obima konfiskovanog heroina u Severno-kavkaskom federalnom okrugu svedoči o osmostrukom porastu narkopritiska na ovaj region Rusije. Pri tom, u Dagestanu je ovaj narkopresing porastao u prošloj godini 60 puta! (Ruska severnokavkaska republika Dagestan poslednjih desetak godina predstavlja veliko žarište terorizma, koji se posebno aktivirao posle rata u Gruziji 2008, prim. aut). Posledice toga su očigledne. Rastući trafiking vuče za sobom proporcionalni rast kriminaliteta, terorističke aktivnosti i njenog finansiranja, destabilizujući situaciju na Kavkazu. Suštinski, avganistanski narkotrafiking postao je katalizator razvoja negativnih procesa na severnom Kavkazu.“

„Ključni koridori narkotrafikinga prolaze kroz akvatorije Crnog i Kaspijskog mora, sa korišćenjem morskih luka Irana (Enzeli, Noušehr), Turske (Istanbul, Trabzon), Turkmenije (Turkmenbaši) i Azerbejdžana (Baku), a takođe i tranzitnog potencijala Gruzije. Luke Batumi i Poti postale su glavne u narkotrafikingu (u avgustu 2008, Amerikanci su „demonstrirali flotu“ upravo u ovim gruzijskim lukama, pokazujući time da su one za njih važne, ali nije došlo do sukoba sa Rusima, prim. aut), a gruzijski grad Kabuleti postao je jedan od ključnih punktova trafikinga avganistanskog heroina. Prema oceni Georgija Gačičeladzea, lidera Partije zelenih Gruzije, oko 7 tona heroina prolazi kroz Gruziju u Evropu i Rusiju“, rekao je Ivanov.

Droga u Rusiji u brojkama