НАТО чува авганистански хероин

Свака трећа смрт од авганистанског хероина у свету – догоди се у Русији. Некада на гласу као љубитељи вотке, данас на Русе отпада петина светске потрошње ове дроге, што је више од САД-а, Канаде и Кине заједно! Према прорачунима УН, проценат Руса који користе опијате превазилази до осам пута упоредне показатеље у ЕУ. Практично, у Русији има опијумских наркомана колико у свим земљама Европе заједно. Њихов број експерти процењују на нешто мање од 2,5 милиона људи, а сваке године армија наркомана у Русији регрутује скоро 80.000 нових „сабораца“. Огромна већина њих не поживи дуго на новом „авганистанском фронту“, јер званично годишње умре 30.000, од укупно пола милиона регистрованих наркомана. То је двоструко више жртава него што је у целом СССР-у, за 10 година трајања, однео рат у Авганистану. А то је тек званична статистика.
 

Суочена са овако застрашујућим чињеницама, руска држава последњих година предузима читав низ мера да неутралише хероинску претњу. Рад на превенцији почиње још у дечјем узрасту, посебно у ризичним социјалним групама. На пример, само прошле године скоро 300.000 малишана боравило је у војно-патриотском рехабилитационом кампу „Млади спецназовац“. Држава је издала и две компјутерске игре на антинаркоманску тему, једну интелектуалног типа, и другу, у којој је главни јунак руски специјалац, борац против нарко-картела.

Ради се и на сузбијању, доносе се државне стратегије, оснивају специјалне службе. Велику пажњу прошле недеље привукао је извештај директора Федералне службе РФ за контролу промета наркотика (ФСКН Русије) Виктора Иванова, који је он поднео на заседању проширеног колегијума ове службе. Осим запањујућих чињеница у вези са наркоманијом, излагање шефа „наркополиције“ имало је и озбиљну политичку димензију, јер је као одговорне за „хероинску експлозију“ у Авганистану и Русији директно прозвао Американце и НАТО, оптужујући да они штите произвођаче опијума. И посебно нагласио да производња дроге нема везе са талибанима.

 

Виктор Иванов, шеф „наркополиције“, изнео је запањујуће чињенице у вези са наркоманијом, а његово излагање имало је и озбиљну политичку димензију, јер је као одговорну за „хероинску експлозију“ у Русији директно прозвао Грузију

Као кључну државу преко које се дрога транспортује у Русију и Европу, Иванов је означио Грузију, верног америчког сателита и нестрпљивог НАТО кандидата. Саветник грузијског председника за безбедност Екатерина Ткешелашвили, управо се ових дана похвалила америчком листу „Форин полиси“ да је Михаил Сакашвили послао 1.000 војника на авганистански фронт, чиме је Грузија, по глави становника, постала земља са највећим учешћем на овом бојишту! Додала је још да Сакашвили шаље Грузијце у Авганистан (да гину за Американце) – јер „искрено дели њихове мотиве“. После објашњења Виктора Иванова о улози НАТО-а у хероинском Авганистану, и мотиви Сакашвилија могу постати јаснији.

Осим говора на проширеном колегијуму ФСКН Русије, Иванов је прошле недеље на ову тему дао и велики интервју магазину „Наша власт: дела и лица“. (Иванов је, иначе, бивши заменик директора ФСБ-а Русије. Дугогодишњи је сарадник Владимира Путина и Дмитрија Медведева, годинама је, до 2008, обављао важне функције у председничкој администрацији. Студирао је у Лењинграду, а потом радио у КГБ-у. Крајем 80-их службовао је у Авганистану). Ево главних цитата из оба наступа Иванова:

„Опијате, пре свега хероин, у Русији користи 90 одсто зависника и он је искључиво авганистанског порекла. Сваки дан од њега умру 82 човека у узрасту за служење војног рока. Годишње, то је 30.000 људи. Али, то су само званичне цифре. У ствари, губици од авганистанског хероина су далеко већи. Без обзира на беспрецедентни ниво употребе наркотика, наркопритисак на руско становништво наставља да расте, о чему сведочи пораст заплењених опијата и хашиша авганистанског порекла. Ако се одрже ове тенденције, кроз пет година ће у свакој десетој руској породици бити наркоман који употребљава авганистанску дрогу.“

„Последњих година значајно је опао темпо пораста регистрованих наркомана у земљи, али се нагли скок у ранијем периоду може окарактерисати као катастрофалан. Управо зато државно руководство насталу ситуацију оцењује као једну од главних претњи личности, друштву и држави. Сви подаци указују на раст наркопритиска на нашу земљу авганистанских наркотика, како хероина, тако и концентрисаног хашиша (њега је прошле године заплењено 3,5 пута  више него претходне). Ситуација у Авганистану постала је фундаментални фактор формирања тешке наркоситуације у Русији. Авганистански хероин заузима 90 одсто тржишта у Русији. Његов годишњи прилив у Русију се процењује на 35 тона, што је еквивалент 5 милијарди ињекција.“

Дрога у Русији у бројкама 60 % више наркомана у односу на 2000. годину 550.000 регистрованих наркомана 1.500.000 нерегистрованих наркомана 138.000 руске деце која пате од нарколошких поремећаја 2.000 спречених покушаја кријумчарења дроге у 2009. 1.200 ухапшених страних држављана због диловања (2009) 238.500 расветљених кривичних дела у вези са дрогом 46 тоне наркотика заплењено 2009. године 6.414 места окупљања наркомана ликвидирано 37 илегалних нарко-лабораторија затворено 3.497 кућних произвођача дроге процесуирано 500.000 људи у протеклих пет година кривично одговарали због наркокриминала

„Авганистанска производња наркотика игра улогу глобалног дестабилизујућег фактора, посебно за Русију, као циљаног региона испоруке, и земаља централне Азије као транзитних држава. Неопходно је подвући да учешће талибана у производњи дроге чини тек мали део процента. При томе, команда НАТО-а фокусира основне напоре искључиво на борбу против овог минорног произвођача, великодушно препуштајући борбу против осталих 99 одсто наркопроизвођача локалним властима Авганистана. Јавне изјаве САД-а о одбијању да униште плантаже опијумског мака, према оценама самих Авганистанаца, звуче као солидна гаранција недодирљивости сировинских извора наркопроизводње у тој земљи. Ове плантаже, које продукују данас два пута више опијума него цео свет пре 10 година, генерисале су моћни наркотрафикинг по „северној маршрути“, према Русији. Због свог транснационалног карактера, он је постао озбиљан геополитички фактор дестабилизације у целом азијском региону.“

„Последњих година ми фиксирамо тенденције ширења вектора северног правца наркотрафикинга према северном Кавказу. Пораст обима конфискованог хероина у Северно-кавкаском федералном округу сведочи о осмоструком порасту наркопритиска на овај регион Русије. При том, у Дагестану је овај наркопресинг порастао у прошлој години 60 пута! (Руска севернокавкаска република Дагестан последњих десетак година представља велико жариште тероризма, који се посебно активирао после рата у Грузији 2008, прим. аут). Последице тога су очигледне. Растући трафикинг вуче за собом пропорционални раст криминалитета, терористичке активности и њеног финансирања, дестабилизујући ситуацију на Кавказу. Суштински, авганистански наркотрафикинг постао је катализатор развоја негативних процеса на северном Кавказу.“

„Кључни коридори наркотрафикинга пролазе кроз акваторије Црног и Каспијског мора, са коришћењем морских лука Ирана (Ензели, Ноушехр), Турске (Истанбул, Трабзон), Туркменије (Туркменбаши) и Азербејџана (Баку), а такође и транзитног потенцијала Грузије. Луке Батуми и Поти постале су главне у наркотрафикингу (у августу 2008, Американци су „демонстрирали флоту“ управо у овим грузијским лукама, показујући тиме да су оне за њих важне, али није дошло до сукоба са Русима, прим. аут), а грузијски град Кабулети постао је један од кључних пунктова трафикинга авганистанског хероина. Према оцени Георгија Гачичеладзеа, лидера Партије зелених Грузије, око 7 тона хероина пролази кроз Грузију у Европу и Русију“, рекао је Иванов.

Дрога у Русији у бројкама