Zaposleni u proseku provedu 86 minuta radnog vremena na Internetu

U 2009. zaposleni su u radnom danu u proseku 86 minuta pretraživali po internetu, od toga samo trećinu u poslovne svrhe, po studiji Olfeo na koju se poziva francuski dnevnik Le Figaro istražujući koliko su poslodavci spremni dopustiti takve navike.

Poslodavci ne zagovaraju pretragu za radnog vremena, no većina ih takvo ponašanje dopušta, delimično i zato što bi tehnički bilo teško izvodljivo potpuna zabrana slušanja muzike ili čitanja ponekoga novinskog članka.

Brojne kompanije filtriraju pristup pojedinim adresama, uglavnom kako bi zaštitile sebe od mogućih tužbi jer firma odgovara za prekršaje koje s njenih računara počine zaposleni.

Po radnom kodeksu "razumno" pretragu prihvatljivo je, ali ne i zloupotreba kakvu je očigledno počinio zaposlenik koji je s radnog mesta u dva meseca odaslao 156 privatnih elektronskih poruka. Poslodavac mu je uručio otkaz, a sud presudio u korist poslodavca.

Advokati ocenjuju da poslodavac ima pravo zaviriti u privatno dopisivanje ili dokumente koje stvara njegov zaposlenik, ali ne iu "strogo privatne stvari", kao što su adrese gmail, iahoo i slične.

U komentarima u online izdanju preovlađuje uverenje da radnici bolje i efikasnije rade uz povremene pauze za pretragu interneta.

Komentatori se pitaju i zašto ne odrediti pauze za internetsko pretragu ako su već dozvoljene pauze za pušenje. Neki su nezadovoljni što poslodavac ima uvid u privatnu korespondenciju i pitaju se gde je tu zaštita privatnosti.

Deo komentatora ističe da upravo upravljački kadar mnogo vremena provodi u privatnom pretraživanju i prepričavanju dogodovština tokom vikenda i pitaju se zašto odgovornost za dobro obavljen posao ide samo u jednom hijerahijske smeru, odozgor prema dolje.