Запослени у просеку проведу 86 минута радног времена на Интернету

У 2009. запослени су у радном дану у просеку 86 минута претраживали по интернету, од тога само трећину у пословне сврхе, по студији Олфео на коју се позива француски дневник Ле Фигаро истражујући колико су послодавци спремни допустити такве навике.

Послодавци не заговарају претрагу за радног времена, но већина их такво понашање допушта, делимично и зато што би технички било тешко изводљиво потпуна забрана слушања музике или читања понекога новинског чланка.

Бројне компаније филтрирају приступ појединим адресама, углавном како би заштитиле себе од могућих тужби јер фирма одговара за прекршаје које с њених рачунара почине запослени.

По радном кодексу "разумно" претрагу прихватљиво је, али не и злоупотреба какву је очигледно починио запосленик који је с радног места у два месеца одаслао 156 приватних електронских порука. Послодавац му је уручио отказ, а суд пресудио у корист послодавца.

Адвокати оцењују да послодавац има право завирити у приватно дописивање или документе које ствара његов запосленик, али не иу "строго приватне ствари", као што су адресе гмаил, иахоо и сличне.

У коментарима у онлине издању преовлађује уверење да радници боље и ефикасније раде уз повремене паузе за претрагу интернета.

Коментатори се питају и зашто не одредити паузе за интернетско претрагу ако су већ дозвољене паузе за пушење. Неки су незадовољни што послодавац има увид у приватну кореспонденцију и питају се где је ту заштита приватности.

Део коментатора истиче да управо управљачки кадар много времена проводи у приватном претраживању и препричавању догодовштина током викенда и питају се зашто одговорност за добро обављен посао иде само у једном хијерахијске смеру, одозгор према доље.