Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 03.03.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu za 02.03. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 


 

VIDEO VESTI

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 03.03.



Kijevske snage prekršile primirje 157 puta - Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR ukrajinska strana je tokom protekla 24 sata 157 puta prekršila režim primirja. Najintenzivnije je napadano područje aerodroma donjeck, Volvo centra, Žabičeva, Petrovskog i Trudovskog rejona Donjecka.

Celo popodne granatira se naselje Spartak.

Oko 13:00 kijevske snage su napale Spartak. Evidentiran je pad projektila na jednu kuću, ali na sreću niko nije povređen. Osim Spartaka čuli su se pucnji i u Marinki, Petrovskom i Trudovskom rejonu Donjecka, kao i Abakumovu.

Jutros oko 08:02 čula se pucnjava automatskog oružja u Abakumovu. Takođe čule su se eksplozije i u Dokučevsku a iz pravca Peskija napadnuta je i Staromihajlovka.

Prema saopštenju Narodne milicije LNR kijevske snage su tokom protekle noći 6 puta napale teriroriju LNR. Prvo su napali Krasni Liman, a nedugo posle i Logvinovo i Kalinovku. Žrtava i razaranja nema.

Tokom noći su napadani Putilovka i Trudovskoe.

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 03.03.



Donjecka i Luganska Republika formiraju „zajednički armijski korpus“ - Luganska i Donjecka Republika objavile su da će formirati „zajednički armijski korpus koji će se suprotstavljati ukrajinskoj soldatesci“.

Ovo je objavila agencija RIA Novosti, pozvavši se na svoje izvore u vojnim vrhovima u Lugansku i Donjecku.

Istovremeno je - ne precizirajući da će „zajednički armijski korpus“ pripadnici oružanih snaga dve republike po principu pola-pola ili u nekoj drugoj srazmeri - prenela da će borci DNR i LNR za ulazak u sastav korpusa morati da prođu konkurs koji će biti raspisan.

Ambicija vojnih vrhova dveju republika Donbasa je da u korpus uđu najbolji i najbolje obučeni pripadnici oružanih snaga DNR i LNR. Oni koji su se već istakli u „dosadašnjim borbama“.

Iako će biti odabrani najbolji, pripadnici korpusa proći će dodatnu „specijalnu obuku“.

Već se zna i da će dobiti najbolje i najmodernije naoružanje i najsavremeniju ostalu opremu.

Vojska DNR ratuje pod imenom - Oružane snage Donjecke Narodne Republike.

Vojska LNR formalno postoji kao - Narodna milicija Luganske Narodne Republike.

Još nije jasno: ni koliko će „zajednički armijski korpus“ imati ljudi pod oružjem, ni gde će biti dislociran, ni kome će se njegova komanda potčinjavati.

Nejasno je takođe: da je pojava korpusa - prvi korak ka pojavi zajedničkih oružanih snaga DNR i LNR.

Ako stvari krenu na tu stranu - onda to može biti i uvertira i u formalno državno objedinjavanje DNR i LNR…

Zašto Holandija nije dobila američka dokumenta o padu „boinga 777“ - Zvanični predstavnik Stejt departmenta Mark Toner izjavio je da mu nije poznato na kom se nivou vrši saradnja između Vašingtona i holandskih istražitelja o padu „boinga 777“ na nebu iznad Ukrajine u julu 2014. godine.

Holandsko tužilaštvo odgovorilo je na pismo porodica poginulih u Donjeckoj oblasti prilikom pada „boinga 777“ koji je leteo iz Amsterdama za Kuala Lumpur. U pismu je šef resora naveo nove informacije o toku istrage. U holandskom parlamentu su one mnoge iznenadile. Resor je saopštio da holandski istražitelji ne raspolažu ni sa podacima radara niti sa snimcima sa mesta lansiranja rakete zbog velike oblačnosti koja nad Donbasom na dan katastrofe. Ova izjava je mnoge dovela u nedoumicu jer je nekoliko godina nakon pada aviona u julu 2014. godine državni sekretar SAD Džon Keri rekao da Vašington poseduje detaljne informacije o incidentu.

„Dobili smo sliku lansiranja rakete, znamo njenu putanju, znamo odakle je ispaljena. Čak znamo i vreme lansiranja. To je upravo vreme kada je avion nestao sa radara“, saopštio je on.

Gde su nestale te slike i podaci radara? Zašto dve godine nakon tragedije Tužilaštvo Holandije saopštava da istraga ne raspolaže dokazima? Na ova pitanja zvanični predstavnik Stejt departmenta Mark Toner nije znao da odgovori.

„Mi smo pružili podršku holandskoj istrazi, ali ne znam na kom nivou se održava saradnja. Ne znam u kom stepenu smo delili podatke. Moram da proverim informacije“, izjavio je Toner.

Predstavnik Stejt departmenta navodno ne raspolaže informacijom o tome koji su podaci predati istrazi, ali je obećao da će to razjasniti.

Izbori u Donbasu u junu? - Ako se usaglase svi detalji, izbori u Donbasu će biti održani u junu, rekao je zapadni diplomatski izvor.

„Da, (izbori u Donbasu) održaće se u junu. Ako se utanače, dogove svi detalji, ovaj rok je u potpunosti realan“, rekao je diplomatski izvor, odgovarajući na pitanje kada će biti održani izbori u Donbasu.

Prema njegovim rečima, ova tema će imati posebno mesto na sednici šefova ministara inostranih poslova „Normandijske četvorke“.

On je priznao da stanje koje vlada u Vrhovnoj radi „može da uspori proces rešavanja krize“.

„Treba razmisliti kako to da se izbegne. Diplomatija i postoji da se smanji oštrina. Rad će se nastaviti… Očekujem da svi aspekti Minskog sporazuma budu realizovani. Sve strane treba da ispunjavaju dogovor“, dodao je on.

Kremlj žali zbog produženja američkih sankcija Rusiji - Sekretar pres-službe predsednika Ruske Federacije Dmitrij Peskov izrazio je žaljenje zbog produžetka sankcija SAD Rusiji.

„Primili smo to sa žaljenjem“, rekao je Peskov na pitanje Tasa kako su u Kremlju primili rešenje o produžetku sankcija.

Ranije je predsednik SAD Barak Obama produžio za godinu dana dejstvo sankcija, koje su prema Rusiji uvedene zbog dešavanja u Ukrajini 2014. godine. Ukupno su prema Rusiji, zbog dešavanja u Ukrajini izdata tri predsednička ukaza: od 16. i 20. marta 2014. (ukazi 13661 i 13662) i od 19. decembra iste godine (ukaz 13685) o Krimu.

Ove sankcije utiču na brojne građane Rusije, u tom smislu i zvanična lica, a takođe i članove predsedništva bivšeg predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča. Osim toga, date mere obuhvataju niz krupnih ruskih preduzimača, nekoliko kompanija i rukovodstvo samoproglašenih republika Donjecka i Luganska.

„Maršalov plan“ za Ukrajinu - Nemačka radi na strategiji za stabilizaciju situacije u Ukrajini koja će uključivati mere za obnovu ekonomije i unapređenje uprave, izjavio je šef nemačko-ukrajinske parlamentarne grupe i poslanik Bundestaga Karl Georg Velman u intervjuu ukrajinskom izdanju „Sevodnja“.

Prema njegovim rečima, ova strategija se razlikuje od svih prethodnih po tome što će Berlin imati potpunu kontrolu nad realizacijom ovog programa. Osim toga, ako se postigne dogovor oko svega, onda bi strategija postala svojevrsna kopija „Maršalovog plan“, koji je Amerika sprovela u Evropi posle Drugog svetskog rata.

„Mi radimo na novoj strategiji za stabilizaciju i razvoj Ukrajine zajedno sa Ukrajincima. Strategija podrazumeva mnogo veće finansijske i političke napore. To je nešto novo i biće kao dodatak Sporazumu o pridruživanju. Ali, sve je još uvek u razradi. To je ideja temeljnog ’Maršalovog plana‘ za obnovu ekonomije, uprave i sudstva“, rekao je Velman.

U EU postoje nesuglasice oko produžetka sankcija Rusiji - U Evropskoj uniji postoje ozbiljne nesuglasice kada je u pitanju produžetak ekonomskih sankcija Rusiji, piše list „Volstrit džurnal“.

Odluka o produžetku ekonomskih sankcija Rusiji neće biti jednostavna, kao što je to bilo sa individualnim sankcijama, piše list „Volstrit džurnal“.

„Pritom, nivo nasilja na istoku Ukrajine nimalo nije opao, vlada u Kijevu se suočava sa porastom nezadovoljstva, dok je jedan broj zemalja EU izjavio da bi želeo da revidira ekonomske sankcije“, piše list.

Navodi se da će u martu šefovi diplomatija zemalja EU razgovarati o odnosima sa Moskvom.

Sankcije protiv Rusije su uvele SAD i EU 2014. godine zbog situacije u Ukrajini i ulaska Krima u sastav Ruske Federacije. U decembru 2015. godine one su zvanično produžene.

Obama produžio sankcije Rusiji - Američki predsednik Barak Obama produžio je sankcije Rusiji, koje su SAD uvele u martu 2014. godine zbog krize na jugoistoku Ukrajine, saopštila je Bela kuća.

Kako se navodi, lider SAD je potpisao ukaz u kojem stoji da „sankcije moraju ostati na snazi i nakon 6. marta 2016. godine, jer Rusija i dalje predstavlja izuzetnu i ekstremnu pretnju za nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku SAD“.

SAD su u martu 2014. godine zbog nesuglasica sa Rusijom oko situacije na jugoistoku Ukrajine uvele sankcije protiv određenog broja ruskih političara.

Tada je iz Bele kuće saopšteno da su sankcije uvedene protiv onih koji „ugrožavaju demokratske procese i institucije u Ukrajini, prete njenom miru, bezbednosti, stabilnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu, i učestvuju u zloupotrebi njene imovine“.

Sankcije podrazumevaju, između ostalog, ulazak tih političara u SAD kao i blokadu njihove aktive i imovine.

Rusko tužilaštvo traži 23 godine zatvora za ukrajinskog pilota - Rusko tužilaštvo zatražilo je kaznu od 23 godine zatvora za ukrajinskog pilota Nadeždu Savčenko koja se tereti za ubistvo ruskih novinara u Donbasu, što je samo za dve godine manje od maksimalne zatvorske kazne u Rusiji.

Iz tužilaštva takođe kažu da se Savčenkova tereti i za širenje mržnje u Lugansku, kao i prema ljudima sa celokupnog ruskog govornog područja.

Sada se čeka reakcija odbrane, a Savčenkova je krivicu za smrt novinara prebacila na njih same jer, kako je rekla, nisu postupali u skladu sa procedurama bezbednosti i „našli su se tamo gde nije trebalo“.

Nadežda Savčenko bila je angažovana kao dobrovoljac u ukrajinskom bataljonu „Ajdar“ i optužena je da je nadgledala novinare i naredila artiljeriji da na njih puca dok su snimali kontrolni punkt.

Protestna nota Kijeva Francuskoj: Šta će gradonačelnik Nice u Jalti - Ukrajinska ambasada u Francuskoj uputila je protestnu notu Ministarstvu spoljnih poslova te zemlje i zatražila od gradonačelnika Nice Kristijana Estrozija da se javno izjasni o razlozima susreta sa delagacijom iz krimskog grada Jalta.

Protestno pismo je objavio ambasador Ukrajine u Francuskoj Oleg Šašmur na svom Tviter nalogu.

Ambasador smatra da je Estrozi svesno prisustvovao sastanku sa delegacijom Jalte iako to protivreči stavu međunarodne zajednice.

Ističe se i da je za vreme posete jaltinskog gradonačelnika Andreja Rostenka Nici potpisan memorandum o produžetku saradnje i jačanju prijateljskih veza i pobratimskih odnosa, a dogovorena je i poseta delegacije iz Nice krimskom gradu.

Poluostrvo Krim i grad Sevastopolj su ušli u sastav Rusije u martu 2014. godine posle rezultata referenduma.

Ponovno ujedinjenje sa Rusijom je podržalo 96,77 odsto stanovnika Krima, a ukrajinske vlasti rezultate glasanja ne priznaju i nazivaju Krim „okupiranom teritorijom“.

EU namerava da produži individualne sankcije Rusiji - EU još nije donela konačnu odluku o produženju antiruskih sankcija, ali je Brisel sklon tome da ostavi na snazi sankcije protiv fizičkih lica iz Rusije, DNR i LNR.

EU namerava da na pola godine produži sankcije protiv fizičkih i pravnih lica iz Rusije i Ukrajine koje ističu 15. marta, ali konačno rešenje još nije doneto, rekao je evropski izvor.

„Produženje se predviđa na pola godine. U svakom slučaju, sada su takvi planovi. Međutim, konačna odluka još nije doneta“, rekao je izvor koji je želeo da ostane anoniman.

Sankcije protiv Rusije su uvele SAD i EU 2014. godine zbog situacije u Ukrajini i ulaska Krima u sastav Ruske Federacije. U decembru 2015. godine one su zvanično produžene.

Kremlj je odgovorio na sankcije uvođenjem embarga na uvoz prehrambenih proizvoda.

Video vesti za 03.03.



MO DNR o situaciji na frontu

Ukrajina - iz minuta u minut -

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima